U Istorijskom muzeju Srbije (Trg Nikole Pašića 11) posetioci imaju priliku da posete dve tematske izložbe: izložbu „Smrt Karađorđa Petrovića” i gostujuću izložbu „Gradovi u pokretu- postosmansko nasleđe”. Izložba „Smrt Karađorđa Petrovića” se realizuje povodom obeležavanja dvestote godišnjice od ubistva vožda Karađorđa i nastoji da približi vreme koje je Karađorđe proveo u izgnanstvu, nakon napuštanja Srbije posle sloma ustanka 1813. godine, i posebno njegov tragični kraj.
Postavka prikazuje stanje u beogradskom pašaluku uoči podizanja Prvog srpskog ustanka u Orašcu na Sretenje 1804, razvoj ustanka i njegov slom 1813, sa posebnim akcentom na okolnosti i događaje koji su usledili i doveli do tragičnog ubistva Karađorđa 1817. u vremenima ne uvek stabilne diplomatske i vojne podrške Rusije i Austrije. Ovaj tragični čin ubistva je imao dalekosežne posledice na državni i politički život Srbije, posebno na potonje sukobe dinastija Karađorđević i Obrenović, koji su obeležili istoriju srpskog naroda u 19. i početkom 20. veka.
Posetioci imaju priliku da vide brojne originalne predmete koji su pripadali rodonačelniku dinastije Karađorđević, među kojima se svojim značajem i estetikom izdvajaju voždov pečatni prsten, dolama, zastava, kao i izvanredni primerci njegovog ličnog naoružanja i opreme: jatagan belosapac, pištolj kremenjak, tzv. ledenica, i fišeklija sa motivima Svetog Đorđa i Svetog Dimitrija, koji plene svojom lepotom i raskošnim ornamentima, predstavljajući tako i svojevrsna dela primenjene umetnosti i svedočanstva razvoja starih zanata i oružarstva.
Stručna vođenja za individualne posetioce su subotom od 13 časova, dok je grupne posete neophodno zakazati na telefon 3287-242.
Autori izložbe: Vladimir Merenik, Boško Ljubojević, Nebojša Damnjanović i Borislav Korica.
Dizajn postavke: Izabela Martinov Tomović.
Izložba je otvorena do septembra 2018. godine.
Gostujuća izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe”, autorke dr Nataše Mišković, je projekat nastao u saradnji Univerziteta u Bazelu i Muzeja Jugoslavije. Izložba, kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova, prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva. Izložba predstavlja pažljivo odabrane dve stotine digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene četiri grada: Beograda, Sarajeva, Istanbula i Ankare tokom '20-tih i '30-tih godina prošlog veka. Kroz objektive foto-reportera novina Politika i Vreme iz Beograda i Džumhurijet i Akšam iz Istanbula, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili vrednosti novih vlada, kako je stvaran novi čovek – moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju, a s druge strane, kako se svakodnevica u čaršiji nastavila kao da se nikada ništa nije desilo.
Ova putujuća izložba, koja je svoju premijeru imala u Bazelu, nastala je kao rezultat međunarodne saradnje u okviru naučno-istraživačkog projekta SIBA (Vizuelni pristup istraživanju svakodnevice u turskim i jugoslovenskim gradovima 1920-ih i 1930-ih) pod vođstvom Nataše Mišković, profesorke na Bliskoistočnim studijama Univerziteta u Bazelu. Projekat je finansiran stredstvima koje je obezbedila Švajcarska nacionalna fondacija za nauku (SNF).
Izložba ima za cilj da zapadnoj Evropi prenese jugoslovenska i turska istorijska iskustva osporavajući rasprostranjene predrasude prema velikim imigrantskim grupama u ovim zemljama. U regionu izložba teži da doprinese međusobnom razumevanju i da pozove na javnu raspravu o osmanskom nasleđu odajući priznanje zajedničkim istorijskim putanjama, koje su postojale pored svih očiglednih razlika, a koje su izgubljene pri stvaranju nacionalnih država.
Izložba je koncipirana kao svojevrsna zagonetka koja posetioca podstiče na istraživanje i od njega traži da odgonetne iz kog grada potiče svaka od prikazanih fotografija. Na taj način naglašena je teza da svi ovi gradovi imaju mnogo više zajedničkog nego što danas pretpostavljamo. Zabavni segment ove izložbe jeste i mogućnost da se posetioci fotografišu ispred istorijskih pejzaža, koji su rezultat digitalne intervencije Mehmeda Akšamije, kao i da probaju modne detalje karakteristične za '20-te i '30-te godine prošlog veka. Postavku prati vodič, dok se više informacija nalazi na internet prezentaciji Vizuelnog arhiva jugoistočne Evrope (VASE – Visual Archive Southeastern Europe), projekat koji Miškovićeva vodi u saradnji sa Univerzitetom u Gracu.
U pripremi izložbe, pored saradnika Univerziteta u Bazelu, učestvovali su stručnjaci Muzeja Jugoslavije i Mehmed Akšamija, profesor fotografije Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu, dok su autori postavke Irena i Igor Stepančić.
Izložba je otvorena do 28. januara 2018. godine.
Radno vreme Istorijskog muzeja Srbije je svakog dana od 12 do 20 časova, osim ponedeljka.
