01.12. – 22.12.2017. / Pozivamo vas na otvaranje izložbe „Nesaslušane priče“ koja je deo projekta Centra za kulturnu dekontaminaciju “SOKAK – Projekat o različitosti i radoznalosti”, u petak 1. decembra u 20h, u Uličnoj galeriji. Centar za kulturnu dekontaminaciju sproveo je projekat “SOKAK – Projekat o različitosti i radoznalosti”, posvećen integraciji migrantskih i lokalnih zajednica duž tzv. “Balkanske rute” stvaranjem zajedničkih primerenih narativa i praksi koje podstiču interkulturni dijalog i međusobno razumevanje. Migranti koji su zarobljeni u prinudnoj raseljenosti već duže vremena nalaze se u stanju limba u Srbiji.
Njihova osnovna prava i suštinske ekonomske, psihosocijalne potrebe ostaju neispunjene i njihove potrebe za učenjem ostaju uglavnom nevidljive. Naše aktivnosti se bave neposrednim potrebama migranata, pružajući im glas, omogućavajući im da predstave svoje ideje i mišljenje, zajedno sa građanima zemlje u kojoj žive, kao ključnih u borbi protiv rasističkih, ksenofobičnih i sklerotičnih stavova.
Ova izložba predstavlja digitalne fotografije iz mobilnih telefona prikupljenih tokom 2017. godine kao forme nematerijalne kulturne baštine koju migranti nose kao digitalni prtljag na svojim putovanjima, kao i fotografije nastale tokom radionice digitalne fotografije “Neispričane priče” uz učešće članova lokalne i migrantske zajednice realizovane u junu 2017. godine u Domu omladine Beograd. Fotografije prate priče autora. Jake izjave koje vraćaju glas ovim traumatizovanim ljudima nadglašavaju reči straha i mržnje kroz koje se razvijaju političke tenzije i manipulacije.
Mi, Evropljani, treba da gledamo Evropu očima onih koji su na putu ka njoj, kako bi nas podsetili na vrednosti koje smo zaboravili, a pre svega na solidarnost njenih građana. Pitanja oko migracije – zaustavljeni život ljudi koji nemaju izbora, zlostavljanja i patnje – neće se odmah promeniti samo zato što je nekoliko umetnika u Srbiji i Libanu radilo na projektu zajedno. Ali to nije njihova odgovornost.
Kultura i umetnost nam pomažu da osećamo i razmišljamo drugačije o okolnostima,o vlastitim stavovima i ličnim iskustvima, motiviše nas da u budućnosti napravimo različite izbore, ne govoreći nam kakva bi ta razlika trebalo da bude. Donosi nam prijateljstvo, ideje, resurse i kreativnost, ona se međusobnim odnosom hrani, dajući nam alate za bolje razumevanje i izražavanje ovih problema.
Protekla decenija pokazala je da umesto koncepta integracije, koji ponekad podrazumevaju nametanje vrednosti i pravila grupama iz drugih kulturoloških pozadina, koncept socijalne kohezije daje mnogo bolju osnovu za harmonizaciju društvenih grupa.
Integracija dve zajednice, ‘naše’ i zajednice ‘migranta’, predstavlja dvosmernu ulicu, a participativna umetnost predstavlja priliku za stvaranje socijalne kohezije zasnovane na pretpostavci da društvene grupe unutar društva fragmentisanog političkim identitetima stvorenim kroz nacionalnost, religiju i jezik, mogu graditi odnose postepenom emancipacijom razlika izgrađenih kroz solidarnost, u zajedničkoj društvenoj borbi za razvoj i bolji svakodnevni život.
Suočavanje s talasima izbeglica tokom devedesetih u Jugoslovenskim ratovima, civilno društvo u Srbiji već je dokazalo kako direktna reakcija čovečanstva i solidarnost vrše kapilarni pritisak na elite koje donose odluke, donosi razumevanje, pomoć i podršku ljudima koji ne mogu da čekaju na promenu politike kako bi počeli da žive normalne živote. Od mikro političkih akcija protiv straha i ksenofobije u lokalnim zajednicama, do akcija dostojanstvenog izražavanja u dobronamernim društvima, civilno društvo treba da ima važnu ulogu u stvaranju osnove za socijalnu koheziju.
