U subotu 21. oktobra u 20 časova u Galeriji ŠTAB, biće otvorena samostalna zložba skulptura i grafika “Virtu - realno”, beogradske umetnice TATJANE JAKOVLJEVIĆ. Izložbu će svečano otvotiti profesor Marko Lađušić.Izložbom "Virtu - realno", Tatjana Jakovljević će se posle višegodisnjeg boravka, rada i izlaganja u inostranstvu ponovo naći pred beogradskom publikom. Posetioci će biti u prilici da vide neke od skulptura kojima je Tatjana Jakovljević predstavila Srbiju na KIlkenny Art Festivalu u Irskoj, 2015, kao i premijerno, najnovija dela iz istog ciklusa, nastala 2016 i 2017 godine.
Poznata po svojim transparentnim metalnim skulpturama, serijalima Fetiš, Proto-prostor i Voda, koje pamti beogradska umetnička scena sa početka prosle decenije, Tatjana nas ovom prilikom uvodi u VIRTU- REALAN svet visećih skulpturalnih formi i digitalnih grafika. U pitanju su radovi u metalu velikog formata, nastali kao rezultat studioznog istraživanja pitanja domena, estetike i samog medija skulpture u našoj epohi informatičke imperije.
Izložba će biti otvorena do 24. oktobra, a radno vreme galerije za vreme trajanja izložbe biće od 14 do 22h. Izložba je prodajnog karaktera.
Tehnologija digitalne informacije imanentno smanjuje vreme i prostor, (njeni prozvodi teže nevidljivosi), i nameće se pitanje - da li umetnost , bas kao i tehlologija, dostiže svoju perfekciju kao dematerijalizovana, nevidljiva ili negde u procesu kompresije prostora i vremana?
Ciklus radova inspirisanih upravo idejom “nevidljivog“ nastaje u traganju za optimalnim odnosom nematerijale “informacije“ i minimalne količine materije, tj. skulptorskog materijala (metala), koji omogućava nastajanje trodimenzionalne skulptorske forme. Za razliku od matematički savršenih softverski generisanih oblika, ove forme karakteriše ekspresivnost, organski ritam i posebna dimenzija prostornosti.
“Vec decenijama neizmernu inspiraciju nalazim u formi i simbolu ribe. Ova bića imaju privilegiju pristnosti, direktnog i kompletnog iskusva sopstvenog okruženja, vremena i prostora, iskustva koje je ljudskom rodu sve manje blisko i dostupno… Rad na svakoj skulpturi ribe vođen je idejom postizanja maksimalne transparentnosti, momentalnog odsjaja jedne pristunosti i njene nenametljive povezanosti sa okruženjem.
Rukom rađena metalna forma direktno je modelovana u materijalu, sastavljena od bezbroj rezova i čvorova žice nalik prostornom crtežu snažne i napete konstrukcije. Pune površine postignute su ubacivanjem isečenih, perforiranih i obrađenih komada pocinkovanog lima da bi konačno završena skulptura prosla kroz proces galvanizacije i finalnog poliranja. Sam proces kreacije traje po više meseci i za mene predstavlja transcedentalno iskustvo, način da prevaziđem samu sebe...”
Kompleksnost likovnog ovog istraživanja zaokružena je serijalom digitalnih grafika na metalu. Forme nastale klasičnom skulptorskom obradom metala i tehnikom asamblaža, uvedene posredsvom fotografije iz realnog u virtuelni digitalni prostor, doživljavaju jos jednu fazu tranformacije. Predstava skulptorske forme se “cepa“ rastrgnuta između prosotorne i virtulene realnosti. U procesu obrade digitalne predstave - fotografije, određeni segmenti iste se brišu - nestaju namerom, impulsom ili sentimentom umetnika iz nekog subjektivnog vremena i prostora. Ukidanjem skupine podataka sa digitalne fotografije, ukida se i viruelno postojanje fotografisane forme. Forma sada samo delimično egzistira u viruelnom prostoru, dovoljno autentična i dovoljno izmenjena, da bi ponovo zaživela u prostornoj realnosti, neraskidivo vezana za matrijal od koga potiče, metal…O grafici
Kompleksnost likovnog ovog istraživanja zaokružena je serijalom digitalnih grafika na metalu. Forme nastale klasičnom skulptorskom obradom metala i tehnikom asamblaža, uvedene posredsvom fotografije iz realnog u virtuelni digitalni prostor, doživljavaju jos jednu fazu tranformacije. Predstava skulptorske forme se “cepa“ rastrgnuta između prosotorne i virtulene realnosti. U procesu obrade digitalne predstave - fotografije, određeni segmenti iste se brišu - nestaju namerom, impulsom ili sentimentom umetnika iz nekog subjektivnog vremena i prostora. Ukidanjem skupine podataka sa digitalne fotografije, ukida se i viruelno postojanje fotografisane forme. Forma sada samo delimično egzistira u viruelnom prostoru, dovoljno autentična i dovoljno izmenjena, da bi ponovo zaživela u prostornoj realnosti, neraskidivo vezana za matrijal od koga potiče, metal…
Tatjana Jakovljević rođena 1972 u Beogradu, diplomirala je i magistrirala na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu. Skulptura predstavlja osnovni medij njenog umetničkog istraživanja sa određenim uticajem predhodnih studija arhitekture, tako da su i praktičan i teorijski rad usmereni, ne samo na formalni pristup tradicionalnoj disciplini skulpture, vec na pitanje i pojam prostora generalno. Autor je brojnih arhitektonskih skulptura na fasadama javnih objekata u centru Beograda kao sto su reljefi na zgradi JDPa, grifoni na Starom Dvoru, itd... Osim bavljenja klasičnom skulpturom Tatjana istražuje domen koncepta skupture i integracie umetničkih medija (slike, fotografije i arhitekture sa skulpturom). Svoj prepoznatljivi likovni izraz formira u radu sa metalom, uvodjem žice kao finalnog skulptorskog materijala, kreirajući skulpture kao prostorne crteže. Ovakav pristup navodi na ideju o nasleđjivanju Kalderove poetike ali Tatjana svoje istraživanje fokusira na aktuelne sociološke i kulturološke fenomene 21og veka, pitanje uticaja virtuelne realnosti i posledica konstantnog ubrzanja nase senzorne percepcije. Teoretski rad zapocinje kao predavač na AUD (American University in Dubai, Visual Communication Department) i nastavlja kroz doktorske disrtaciju na UB (Univerisidad de Barcelona, Facultad de Bellas Artes)… Osim Beograda, izlagala je u Dubaiju, Barseloni, Londonu, Minhenu, Kilkeniju itd. Najveći deo njenih radova danas se nalazi u privatnim kolekcijama širom Evrope…
