U okviru ovogodišnjeg Miredita, dobar dan! festivala, koji se održava u Beogradu od 1.do 4.juna, na više lokacija, u Centru za kulturnu dekontaminaciju će 2.juna biti održana promocija knjige Zmijske nogeVetona Suroija. Knjiga predstavlja svedočanstvo o jednom vremenu. Ona je i politička polemika: opisujući ličnosti iz javnog života – od aktuelnog predsednika i bivšeg ministra spoljnih poslova do bivših narodnih poslanika, političara i jednog bivšeg rektora – iznosi ozbiljnu dijagnozu o sistemu koji vlada Kosovom.
U okviru prezentacije knjige biće otvorena diskusija o političkom i društvenom sistemu i dominantnoj eliti u Srbiji i na Kosovu.
Trećeg dana festivala, umetnica Bljerta Suroi prikazaće beogradskoj publici „Pesme riba“, umetničku postavku u CZKD-u. Bljerta Surroi je završila Fakultet umetnosti u Prištini, smer grafika. Masterirala je na slikarstvu, a takođe ima diplomu Akademije umetnosti, smer gluma. Kao glumica Bljerta je ostvarila veliki broj uloga u pozorištu, filmovima i serijama, a radi i kao profesorka na Fakultetu umetnosti u Prištini. Nakon dugog perioda eksperimenta sa slikama na keramici, svakako uspešnih i jedinstvenih u kosovskoj savremenoj umetnosti, Bljerta Suroi se okrenula slikanju na platnu. Ižložba “Pesme riba” samo je jedna od niza uspešnih izložbi koje je Bljerta predstavljala širom sveta. Bljerta Suroi pripada novoj generaciji kosovskih umetnika, koji su oslobođeni od predrasude ka bilo kakvoj komunikaciji između Prištine i Beograda, između Kosova i Srbije.
Poslednji dan festivala, zainteresovani će moći da pogledaju dokumentarni film Ane Di Lejlo i Fitima Šalje, koji prikazuje postavljenje umetničke instalacije „Mislim na tebe“ autorke Aljkete Džafa Mripa, koja prikazuje 5000 haljina, koje simbolizuju čistoću i krhkost, na fudbalskom stadionu Prištine, kao simbolu maskuliniteta i mačizma, a u znak podrške žrtvama seksualnog nasilja počinjenog za vreme rata. Ova izložba predstavlja priču o umetnosti i ženskog aktivizmu za promenu kulture izolacije, rezignacije i sramote koja okružuje preživele. Nakon filma biće otvorena diskusija o ženama žrtvama rata, jer iako nije utvrđen tačan broj, procene su da je tokom rata na Kosovu seksualno nasilje pretrpelo preko 20000 žena. Nedostatak institucionalne i društvene podrške, ali i podrške porodice, doprineli su da se jako mali broj žena odvažio da podeli svoje iskustvo, a ovaj festival želi da podigne svest o ženama koje su bile žrtve rata, ali i da ukaže na neophodnost pronalaženja institucionalnog rešenja i pružanja organizovane podrške svim civilnim žrtvama rata.
