Izložba se otvara u petak, 13. novembra u 19:00 i traje do 22. novembra 2015. u Galeriji Doma omladine Beograda - Izložba u Galeriji Doma omladine Beograda predstavlja prezentaciju umetničko doktorskog projekta Maje Obradović, pod nazivom CUT, CUT, CUT!, koji je konceptualno razvijan u periodu od 2010-2015.
Jedan deo projekta predstavlja rezultat saradnje sa Institutom Mihajlo Pupin u Beogradu. Na samoj izložbi biće prezentovan jedan deo crteža (uzorak “crtačke metraže”) koji će postojati samo u periodu izlaganja. U samom projektu pojam CUT-sečenje, ne predstavlja nužno dekonstrukciju i brutalnost, već je u ovom slučaju izabran kao neminovan način davanja, a autor sagledava crtež kao metražni pojam bez potpisa.
Projekat se odvija u dve prostorije. U prvoj prostoriji CUT su jedan naspram drugog postavljena dva reda crteža dužine po 50 m, visine 2,50 m. Crtež je izrađen crno-belom tehnikom pastela sa ponekim kolorističkim akcentom. U njemu se odvija centralni dogadjaj projekta-sečenje crteža. Posetioci biraju deo crteža koji žele, nakon toga seku i uzimaju.
Način sečenja je rezultat saradnje sa Aleksandrom Rodićem, profesorom robotike pri Institututu Mihajlo Pupin.
“Iza umetničkog platna posera postoj i matrični troosni robotski sistem koji se kreće po šinama (klizačima) na rastojanju od par centimetara od papira. Po potrebi ovaj mehanizam može sa zadnje strane prići papiru i rotacionim nožem izrezati (iskrojiti) fragment crteža. Ovaj sistem za sečenje radi u paru sa kablovskim sistemom kamere koji predstavlja robotizovanu kameru koja se kreće ispod tavanice do visine glava posetilaca. Kamera snima kretanje posetioca, šalje informaciju o njegovom kretanju i locira mesto na platnu koje je od interesa za subjekta koji se prati u prostoru. Posetilac može pogledom (ili prstom ruke) označiti fragment crteža na papiru koji ga je zainteresovao (naznaku daje nekim gestom koji je prepoznatljiv, dakle reč je o pametnom robotskom sistemu). Kamera komunicira posredstvom centralnog upravljačkog sistema sa matričnim robotom za sečenje tako da je njihov rad koordiniran. Na bazi informacija sa kablovske kamere upravljački sistem upućuje matričnog robota na poziciju koju treba iskrojiti nakon čega mehanizam za sečenje iskraja fragment slike” (profesor dr Aleksandar Rodić)
Posetilac nakon toga ulazi u drugi prostor The End, u kome se nalaze projekcije kamera iz prethodne prostorije. Na video bimovima koji su raspoređeni na sve tri strane zida se odvija ceo aktuelni proces od ulaska posetilaca, do izlaska poslednjeg posetioca. Reditelj će uključivati kamere u skladu sa dinamikom celog događaja. Poslednji snimak koji se emituje na video bimovima je snimak kamere koja snima autora u trenutku kada ostaje potpuno sam.
Maja Obradović (Beograd, 1983.)
Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, u klasi profesora Jovana Sivačkog, 2007. godine. Trenutno je na doktorskim studijama kod profesora Radomira Kneževića. Član je ULUS-a od 2008. godine. Radila je kao asistent na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Dobitnica je brojnih nagrada među kojima su: Nagrada za slikarstvo “Ljubica Cuca Sokić, slikar i profesor ALU” 2005. godine, Velika nagrada “Rista i Beta Vukanović, slikari” 2007. godine i Prva nagrada za crtež iz fonda “Vladimir Veličković” 2008. godine.
Odabrana publikacija:
“Istorija umetnosti u Srbiji XX vek, Prvi tom: Radikalne umetničke prakse”, str. 863, Miško Šuvaković i grupa autora, izdavač: Orion Art, 2010, Beograd, Srbija
