U ponedeljak, 31. avgusta u 19.00 Galerija (traje do 15. septembra) - Igor Simonović (Beogradu, 1972)  Diplomirao multimedijalnu režiju 1997. godine  na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Bore Draškovića. Bavio se pozorištem, dokumentarnim filmom, pedagoškim radom i putopisom. Živi i radu u Beogradu.

Od kolektivnog rada na stvaranju filmske i pozorišne umetnosti okreće se indvidualnom stvaralaštvu kada otkriva slikarstvo. Bez formalnog likovnog obrazovanja, ali sa širokim iskustvom u vizuelnim umetnostima, od 2004. godine eksperimentiše tehnikama, formatom i materijalom.

U tom procesu kreće se jedinstveno individualnim putem, bez uzora, inspiracije ili mentora i upravo zbog toga nije se tražio niti našao u savremenim pravcima ili likovnim pokretima.

Njegove iskrivljene figure posrću po nesigurnim linijama horizonta, koračaju po debelim palimpsestima iskustva i traže sigurnost  u grupnim portretima. Lica u licima koja se ponavljaju na platnima ili drvetu koje često koristi, brišu granice između ličnog i kolektivnog te nas podsećaju na svu tragiku individualizma koja je samo  eufemizam za duboko  bolnu usamljenost modernog čoveka. Figure poživotinjenih ljudi teturaju jedne za drugima u pokušaju uspostavljanja autentične bliskosti, ali ostaju gotovo pomirene sa svojim stanjem u nekom bezvremenom, okamenjenom prostoru. Koristeći plastiku, akrilik i slojeve boje koje su padale oko platna u procesu rada, postiže efekat gotovo paklene artificijelnosti ambijenta u kome je svaki pokušaj  prirodnog pokreta ili izraza  onemogućen.  On tako stvara kolektivne portrete koji su svojevrsna kritika postojećeg poretka i njegove antihumane prirode.

Njegova dela deo su kolekcije Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. Učestvovao  je u brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.