Dvadeset radova izvedenih u tehnici xeikongrafije koji su nastali u proteklih pet godina, biće predstavljeno na devetoj samostalnoj izložbi Davida Vartabedijana koji nosi naziv “The Cause/Uzroci”. Tematika je kao i na svim prethodnim izložbama posvećena autorovom odrastanju uz rock n' roll kulturu.
Izložba će biti otvorena u ponedeljak 14. februara (19h) u Galeriji Grafičkog kolektiva (Obilićev venac 27). i trajaće do 26.02.2011. godine.
The Cause
Povodom izložbe Davida Vartabedijana u Galeriji Grafičkog kolektiva
Nisam mogao da se otmem utisku posmatrajući nekoliko Davidovih radova u nastanku koliko je inspirativna vizuelna priča o njihovoj evoluciji ka završnoj fazi... do te mere da mi se skoro otela opaska - ,,Odlično ODSVIRANO”.
Nisam je izrekao ali je ispisujem ovom prilikom potpuno svestan da u pitanju nije ni lapsus niti moja rasejanost... a još manje neukost u medijskom poimanju onog što karakteriše raspevano grafičko komuniciranje Davida Vartabedijana sa slušaocima... izvinjavam se, posmatračima.
Mnoge likovne umetnike karakteriše traženje. Ono što odmah pada u oči kod gledanja Davidovih slika jeste nađenost pošto on u potpunosti zna gde je, čemu teži i gde stižu – kako on, tako i subjekti njegovih rifovanih vizuelnih zapisa.
Svrha zabeleški je sve samo ne trajnost. One nas podsete na nešto, najčešće su pred-korak ka nečem definitivnijem, krajnje su efemerne, kratke, kratkotrajne, usputne, otelotvorenje poente. No, Davidove zabeleške imaju trajnost upravo zbog svog van-vremenskog trajanja... kao predeli duše, pejzaši odbijanja da se ostari na portretima onih koji žive (kroz) rokenrol kao uzrok svog postojanja, pod mrežom zapisa na slikama i preko njih koji su nekad opservacije a ponekad istrgnuti citati sa novim kako misaonim – tako i likovnim smislom i značenjem.
Davidove vizuelne beleške traju i ostaju kao permanentni dokument a ne samo ,,puki podsetnik”. Nadgrađuju svoj motiv i inspirativni izazov i postaju van-vremenski entiteti u svojoj... skoro pa multimedijalnosti koja nas navodi da mega-decibelski urlik pojmimo i na neki drugi poseban način koji nije samo boravak u znojnom grotlu auditorijuma ispred pozornice (,,stejdža”, rado bi rekli modernim anglofilnim vernakularom) sa koje kulja beskrajna ... nekima haotična ili čak povremeno kakofonična energija.
U likovnim dostignućima Davida Vartabedijana nema kakofonije – naprotiv, postoji jasno definisano htenje i svest da rok-izraz ima svoju artikulaciju i kroz vuzuelni doživljaj, ma kako nervozno na moment delovao.
Jer, u tome zapravo i jeste suština: kao i rokenrolu, Davidovoj likovnoj nađenosti smirenost prosto nije primerena.
