U petak, 7. novembra od 19h u UK Parobrod je otvaranje izložbe fotografija “Erotika beogradskih fasada”, Gorana Musića. Nago ljudsko telo je večna tema umetnosti od prvih koraka civilizacije. Šta, na primer, povezuje figuru Vinčanske kulture (Galerija Akademije nauka I umetnosti Srbije, 2009) i eksponat Džefa Kuna, "Umetnik i Ćićolina" (Dvorac Versaj, 2009)?
Ovaj naizgled čudovšni primer spajanja nespojivog ipak ima zajedničke imenitelje: najpre u pitanju su predstave nagih osoba, a potom – u oba primera - radost života. Svaka na svoj način i u svoje doba. Serija fotografija na temu erotike beogradskih fasada plod je dugogodišnjeg rada potvrđenog dobrim prijemom dve izložbe: "Lica od kamena" (2003) i
"Pogled na telo" (2010). Tema prve izložbe bilo je poređenje dekoracija beogradskih i pariskih fasada (bez takmičenja), dok je druga bila posvećena ženskom telu na način francuskog klasičnog slikarstva izraženog fotografskim putem.
Postavlja se pitanje koliko toga ima u Beogradu? Iako rušen skoro svakih 30 godina, iako obnavljan haotično, često i bez plana i bez para - ovo je moje lično viđenje - nađe se ipak dovoljno potvrda da je ovo lep grad. Ne treba nipošto u potrazi za tim lepotama zaboraviti da Beograd ne počinje od Kalemegdana i ne završava se Slavijom. Ja nisam arhitekta, a još manje istoričar, ja sam radnik na vizuelnom polju treniran dugogodišnjim radom da vidim i zabeležim ono što su drugi propustili da uoče. I nije potrebno mnogo istraživanja, jer sve piše na fasadama - piše onima koji hoće i/ili umeju da čitaju.
Najjednostavnije rečeno, naši neimari su učili od stranih i vraćali se kući da primene naučeno/viđeno, obogaćujući dekorativne detalje ličnim pečatom - moja izložba "Lica od kamena" vizuelna je potvrda ove teze. Najčešće su te figure veoma čedne, stroge, klasične; žene su majke, radnice ili simboli, ali ima i sasvim razbarušenih, veoma senzualnih, čulnih, pa i raspojasanih prikaza ženskog tela i to - neočekivano - na sasvim "običnim" zdanjima. Prva grupa je bila (delimično) tema prethodne izložbe. Sada sam se posvetio drugoj grupi.
Ni u kom slučaju ovo nije puki "fotografski spisak" šta sam to na terenu video, već moj doživljaj teme, izražen tehnikom koju sam koristio i na prethodnim izložbama. Sve fotografije su očišćene od parazitskih primesa, uklonjeno je sve što smeta, a nažalost neizlečiva je boljka svih svetskih gradova: grafiti, žice, klima-uređaji... Delovi skulptura i reljefa propali tokom desetleća nisu docrtavani - figure su takve kakve su zatečene, prikazane bez "foto-šminke"…
Goran Musić - Diplomirao filmsku i tv režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (Studirao fotografiju kod profesora Branibora Debeljkovića i kameru kod profesora Vladete Lukića); Autor više dokumentarnih filmova rađenih za TV Beograd (urednik Srđan Karanović); Autor više muzičkih emisija serija "Mali koncerti" i "Pop-Expres". Studirao 2D i 3D kompjutersku grafiku, Center for Visual Arts i New York University; TV reditelj/kamerman Jugoslovenske Radio-Televizije, akreditovan u Ujedinjenim nacijama; Reditelj nedeljnog programa JAT-a, “In the Air, On the Air”, emitovanog na WWHT, Newark, NJ; Autor mnogih kratkih i dugometražnih dokumentarnih filmova I reportaža snimanih u USA, Meksiku i Argentini. Autor mnogobrojnih reportaža i dokumentarnih filmova za RTS; Kolumnista stručnih časopisa "Yu-Video" i "SateliTV"; Pisac knjige o kompjuterskoj grafici ("Umetnost vizuelnog ubeđivanja"); Prevodilac knjige "Film kao subverzivna umetnost"; Fotografije štampane u mnogobrojnim knjigama i časopisima.
("The Best of Photography", "Vodič kroz Pariz", "Information Builders", "Glorija", "Kuća - Stil"...).
