Otvaranje u četvrtak, 16. oktobra u 19:00 - Izložba traje do 28. oktobra 2014. - Galerija DOB-a. "Mjesto kolektivnih sjećanja" sugerisano je radovima vizuelne umetnice Tanje Vujasinović, nastalim između 2006. i 2014. godine. Redom stvaraju niz; Slomljeni predmet, Ukradeni rad, Dvojba, Dislocirani, Beatifikacija, Nagrada i već samim svojim naslovom sugerišu životno polje dualiteta, identitetskih previranja, kao i društvenih kodova, struktura i normativa.
Pretačući izložbeni prostor u mesto kolektivnog iskustva, što dodatno naglašava samim naslovom, Tanja Vujasinović stvara dinamično polje mikro-fragilnih predmeta, koji teže dematerijalizaciji i značenjskom proširenju kroz nekoliko popratnih 'rasvetljujućih' zvučnih narativa. Njima se pridružuju i zasebne svetlosne sintagme i video razgovorne forme. U navedenim radovima se mnogo razglaba, priča i dvoji, ukazuje na pretvornost, ali i sram izazvan mogućim otklonom od propisanih normi ponašanja, kao i individualnu zagubljenost u opštim kulturalnim, političkim i ekonomskim previranjima. Gde sam tu ja? Koje je moje mesto? Imam li izbora? Koliko je svet uistinu dvojako isključiv, ovakav ili onakav? Upravo je kolektivna jeka, ali i multiplicitet tih glasova ono što uspostavlja, ali i propituje Tanjina praksa stavljajući svakog od posetilaca vrlo vešto u saodnos jedan na jedan sa specifičnom situacijom i pozadinom u kojoj se mogu više ili manje ogledati. A autorka nije ovde da daje kvalitativne sudove nego da se poigra s ovim ili onim - prividnim i naoko limitiranim mogućnostima izbora koje svetle na putu, a uzgred rečeno, uslovljava ih mnogo okolnih faktora, a ne samo naša slobodna volja. Koliko god bismo ovu autorkinu društvenu osetljivost, medijsku i tematsku raznorodnost mogli da zaokružimo s uvreženim interpretacijskim pristupima savremene likovne teorije i kritike, od one institucionalno-kritičkog predznaka do relacijsko-estetske, zanimljivo je vratiti se sociološkom i psihološkom krugu promatranja i nametnutoj izložbenoj ideji pluralnih identiteta.
Savremene sociološke teorije upozoravaju na to koliko identitet odražava promene nastale usled globalnih načina društvenog povezivanja, te koliko u današnjem društvu ne možemo da sagledavamo identitet isključivo kao premošćavanje između mikro osećaja osobnosti i makro perspektiva institucija, država i procesa globalizacija. Nadilazeći dualizme, koračajući procesom pluralizacije i individualizacije, mi postajemo ono što smo uspeli da napravimo od sebe samih, a praksa Tanje Vujasinović upućuje da upravo na mestima umetnosti možemo naći prostora za 'samo-refleksivnosti u kontekstu višestrukih šansi koje nudi društvo za realizaciju mnogostrukosti našeg identiteta'.
Tanja Vujasinović (1974.) diplomirala je vajarstvo 1999. na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu i završila magistraturu iz vizualnih umetnosti (MA Fine Art) 2006. na Central Saint Martins College of Art and Design u Londonu.
Od 1997. izlagala na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u Hrvatskoj, Mađarskoj, Švajcarskoj, Sloveniji i Velikoj Britaniji. Neki od izlagačkih prostora uključuju Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb; Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka; P74, Ljubljana; Galerija Nova, Zagreb; HAZU, Zagreb; Art radionica Lazareti, Dubrovnik; Mali salon, Rijeka; MKC Split; Galerija Waldinger, Osijek... Dobitnica Nagrade Akademije likovnih umjetnosti 1999. i Grandprix-a Drava Art Anala Koprivnice 2003. Iste godine učestvovala je u Artist in Residency programu u Cite des Arts u Parizu. Finalistkinja nagrade Radoslav Putar 2008, YVAA Hrvatske i nagrade OHO 2009, YVAA Slovenije. Od 2009. do 2012. predavala na odseku za likovnu umetnost Umjetničke akademije u Osijeku. 2013. s Tonkom Maleković i Ivanom Meštrov pokreće putujući višegodišnji istraživačko-edukativno-izložbeni projekt Grad na drugi pogled, prvi put realizovan u saradnji udruženja Slobodne veze i Galerije Galženica. U radu se koristi različitim medijima uključujući multimedijalne instalacije, site-specific intervencije, skulpturu, video i zvuk. Recentni radovi nude složeni prikaz psiho–socijalnih refleksija kolektivne memorije.
Nastoji da ukaže na sećanja univerzalnog iskustva koja svi svesno ili nesvesno prolazimo.
