U Domu omladine Beograda sutra (30.septembra) počinje prateći umetnički program Naučne konferencije "Reprezentacija Holokausta na Balkanu u umetnosti i medijima", koja će se održati 2. i 3. oktobra u sali Amerikana DOB-a. Ulaz na sve programe je slobodan.
U filmskom programu “Sećanje” koji će se održati 30. septembra i 1. oktobra u Bioskopskoj dvorani Doma omladine Beograda, biće predstavljeni filmovi nastali na ex-Yu prostoru, a koji za temu imaju Holokaust: “Deveti krug” F. Štiglica (1960), “Hranjenik” V. Mimice (1970), “Pet minuta raja” I.Pretnara (1959), “Nebeski odred” B.Boškovića/I.Nikolića (1961) kao i film srpske produkcije “Kad svane dan” G. Paskaljevića (2012) i francuski dokumentarni film o umetnosti u Buhenvaldu.
Na izložbi radova Miloša Bajića (1915-1995), pod nazivom “Miloš Bajić, Mathauzen 106621” biće predstavljeni radovi nastali za vreme boravka umetnika u koncentracionim logorima Banjica i Mathauzen, kao i umetničke refleksije nakon izlaska na slobodu. Crteži i slike na ovoj izložbi su iz privatne kolekcije Jesenke i Darka Bajića. Svečano otvaranje izložbe održaće se 30. septembra u 20 časova u Galeriji Doma omladine Beograda.
Glavni organizator naučne konferencije o Holokaustu je udruženje Diskurs iz Beograda, a partneri na ovom projektu su Dom omladine Beograda i Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU. Konferencija se održava uz podršku IHRA asocijacije iz Berlina, kao i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Učesnici konferencije biće univerzitetski profesori, istraživači i studenti doktorskih studija iz Makedonije, Hrvatske, Bugarske, Holandije, Francuske, Velike Britanije i Srbije. Na konferenciji će učestvovati i predstavnici Kuće „Ana Frank“ iz Amsterdama, Šoa Memorijala iz Pariza, Bugarske akademije nauka i umetnosti, kao i predstavnici Centra za kulturu i studije kulture iz Skoplja i studenti beogradskog Univerziteta umetnosti.
Centralna tema istražuje se kroz balkansku prošlost i tekstove zasnovane na sećanju, a dvodnevna konferencija biće podeljena u više panela, posvećenih određenim oblastima.
Negovanje i afirmacija kulture sećanja, u današnjim balkanskim državama, upravo preko tekstova iz oblasti umetnosti, filma, pozorišta, digitalnih medija, književnosti, ali i srodnih disciplina poput istorije, antropologije, etnografije važan su korak za međusobno razumevanje među kulturama, ali i za podizanje svesti o značaju sećanja na Holokaust kao simbola stradanja.
