Pančevo Film Festival vas poziva na prvu samostalnu izložbu stripova „Život u stripu“ Aleksandra Zografa u Pančevu, koja će biti otvorena u ponedeljak, 25. avgusta u 19 časova, u Foajeu Kulturnog centra Pančeva. Izložba se otvara u okviru galerijskog (likovnog) programa prvog Pančevo Film Festivala i traje do 7. septembra.

Dan kasnije, u utorak, 26. avgusta u 19 časova, u Feajeu Gradske uprave Pančevo biće otvorena još jedna izložba u okviru istog programa: izložba filmskih maketa studenata scenografije sa Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda. Izložba traje do 8.septembra.

Saša Rakezić, koji crta stripove pod pseudonimom Aleksandar Zograf, po svom radu je već od početka devedesetih postao poznat ne samo u Srbiji, već i u zemljama gde su zbirke njegovih stripova bile objavljivane u oko četrdeset izdanja koja su se pojavila u SAD, Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Španiji, Nemačkoj, Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, i drugde. Gost brojnih festivala stripa, kao i umetničkih manifestacija uopšte (autor je kataloga za srpski paviljon na Venecijanskom bijenalu 2013. godine), svoje radove je predstavio i na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta.

Počev od 2003. godine, Aleksandar Zograf objavljuje po dve strane stripa u beogradskom nedeljniku Vreme, ali takođe nastavlja da se bavi i organizovanjem brojnih kulturnih dešavanja u svom rodnom gradu, gde već više od deset godina, zajedno sa Kulturnim centrom Pančeva, uređuje najpre internacionalni festival autorskog stripa GRRR!, a zatim i seriju dešavanja pod nazivom GRRR! Program, na kojoj predstavlja strip autore, izdavače i teoretičare iz zemlje i sveta.

Reč autora:

„Nakon izložbe u Francuskom institutu u Beogradu ovog proleća, dobio sam poziv da isti materijal predstavim u svom rodnom gradu. To je put koji je vodio do moje prve samostalne izložbe u Pančevu, iako sam pre više godina već izlagao solo u Rimu, Pariyu, Sijetlu, San Francisku i već kojegde. Međutim, mislim da je vrlo zabavno upravo to što ništa u mom radu nije išlo nekim regularnim tokom.

Baveći se stripom, od početka sam smatrao svojom svetom dužnošću da preskočim barijere – bile one fizičke ili mentalne, i da pokušam da delam u okviru jedne šire, internacionalne scene.  Strip je vizuelni medij, ali i literatura, koja može sa priličnom lakoćom da komunicira sa ljudima geografski, pa čak i kulturno udaljenim. Tragajući za strip izrazom koji će biti istraživački, i zastupati lične ideje, pre nego da udovoljava zahtevima bilo kakve industrije, najpre sam stupio u kontakt sa autorima koji su bili aktivni na sceni američkog alternativnog stripa. Iako sam živeo u Pančevu, malom gradu na uzburkanom Balkanu, početkom devedesetih sam  objavljivao uglavnom u S.A.D., istovremeno „otkrivajući“ da postoje i drugi autori diljem Evrope (uglavnom povezani sa produkcijom malih časopisa i fanzina) koji su predstavljali nešto kao „novi talas“ u stripu. Među prvima sa kojima sam stupio u kontakt bili su francuski izdavači fanzina – tako su moji stripovi dospeli na stranice čudno dizajniranog magazina La Pieuvre, kojeg su u Parizu objavljivali Miriana Mislov i Thierry Guitard. Thierry je svoje kratke stripove i ilustracije, koji su iznikli iz andergraunda, nastavio da objavljuje u eminentnim listovima kao Liberation i Rock & Folk, kasnije i u magazinu New Yorker. La Pieuvre je bio ekstravagantno izdanje, sa naslovnicom štampanom na zamotanoj tkanini, iz koje su ispadale četiri knjižice sa šljašteći sjajnim koricama.

Među predstavnicima nove francuske strip scene bio je i David B, crtač kojeg sam 1997. godine sreo  na strip festivalu u Oksfordu. Shvatli smo da nam je zajedničko što pokušavamo da crtamo prema beleškama snova, kao i autobiografski pristup stripu. Nakon povratka u Pariz, on je preporučio moje stripove zanimljivoj skupini strip crtača, koji su se udružili u izdavačku kuću jednostavno nazvanu L’Association. Oni su me pozvali da objavljujem na stranicama novopokrenutog časopisa Lapin. Tako sam se našao u krugu svakakao najinovativnije grupe crtača koja se u novije vreme pojavila u Francuskoj – njihova ideja je bila da strip ne mora da bude isključivo upakovan u luksuzno opremljene albume u boji, kao što je to evropska publika navikla da očekuje. Jednostavna oprema, duboko intiman način pripovedanja, ekspresivan izraz, kritičan stav prema problemima društva u kojem živimo, to su bile neke od njihovih ideja. Još dok je trajalo NATO bombardovanje Srbije, 1999. godine, oni su izrazili zainteresopvanost da objave dve moje knjige na ovu temu, od kojih se jedna sastojala od dnevničkih beležaka u stripu, dok je druga - „E-Mails de Pančevo“, dugo godina bila jedino tekstualno izdanje ovog izdavača. U svakom slučaju, moje prisustvo u Francuskoj nastavilo se kroz objavljivanje u brojnim časopisima, izložbama, radionicama.

Nakon što su na stranicama beogradskog nedeljnika Vreme počele da se redovno pojavljuju po dve stranice mojih stripova, L’Association su 2008. godine objavili kolekciju ovih storija, pod nazivom Vestiges du monde. To su stripovi koji odražavaju čitav spektar tema i ideja – od priča zasnovanih na člancima iz danas već zaboravljenih novinskih članaka i knjiga, koje sam najčešće nalazio na buvljim pijacama, do stripovanih reportaža sa putovanja, i intervjua. Sve te storije odražavaju svet u kojem živimo, prošlost i sadašnjost, zabeležene na jedan vrlo intimistički način. Volim da zamišljam da su neke uzbudljive, univerzalne priče sakrivene u sasvim bizarnim detaljima naše svakodnevice.“

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

Više o izložbi izložba filmskih maketa:

Za vreme Pančevo Film Festivala u holu Gradske uprave biće izloženi diplomski radovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Posetioci će imati priliku da pogledaju selekciju radova izrađenih u proteklih šest godina. Oni predstavljaju čitav proces rada studenata scenografije, od elaboracije ideje do konačnog proizvoda, odnosno fikcionalnog filmskog seta, makete, koja je zasnovana na nekom poznatom književnom delu, priči ili filmu. U planinama ludila, Na Drini ćuprija, Banović Strahinja, samo su neka od poznatih dela koja su poslužila kao inspiracija za radove koji će biti izloženi.

Fakultet primenjenih umetnosti nastao je od škole za primenjenu umetnost koja je osnovana 1938. godine, a 1948. podignuta na rang Akademije. Sadašnji naziv dobio je 1973. godine, a svojih osam odseka reorganizovao je u katedre, među kojima je i katedra za scenografiju.  

Organizatorka izložbe je Magdalena Vlajić, diplomirana scenografkinja. Master studije završila je u Italiji, na milanskoj Politehnici. Trenutno živi i radi u Beogradu.