Kao slobodan prostor između bića, stvari, događaja, stanja, prostor susretanja i odsretanja, prostor opreza, prostor gomilanja i čišćenja; međuprostor kao zbir prolaza u okviru jednog celog, kao prostor tišine posle buke, mira posle kretanja.
Kao polje postojanja izvan medijalizovane stvarnosti u koje se "auto-pultiramo" kao u polje ne-stabilnog, osetljivog, polje slušanja i gledanja, u kojem ono sigurno postaje samo jedno moguće, a konstantno postaje mestimično, potpuno – delimično, stabilno – lebdeće, polje koje se konstituiše uprkos svojoj malopredjašnjoj ne-mogućnosti.
Međuprostor kao prostor pomeranja sopstvenih granica koje pojedinca teraju na preispitivanje granica mogućeg, a u čijoj realizaciji jasni postaju pokušaji, načini, oni spretni i oni manje takvi. Bez protezanja do granica, stvari nisu moguće, a međuprostor dinamički artikuliše njihovu raskošnu i tananu raznolikost. Međuprostor kao prostorna, vremenska, psihološka, sociološka, intimna, katergorija koja omogućava panoramu magnetsko-bestežinskog bivanja.
Sekretarijat za kulturu Gada Beograda, "Stanica" – servis za savremeni ples, UK Vuk Karadžić, Beogradski plesni centar, GINGER, Dom omladine Beograda.