Posle predstave „Papirnati Pinter“, novo pozorište u gradu Scena Carina predstavlja:
Postojanje (Existence)
od Edvarda Bonda (Edward Bond)
Prevod: Đorđe Krivokapić
Režija: Dušan Popović
Uloge: Rade Ćosić i Vladimir Tešović
Umetnički direktor i producent scene „Carina“: mr Nataša Milović
Datum: nedelja, 25. decembar 2011. godine
Vreme: 20.00
Mesto: MZ „Studentski grad“, Narodnih heroja 30, II sprat
Za sve informacije i rezervacije javite se na broj 065/2874-809
ili na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Predstava je u jednom činu i nema pauzu.
Karte se ne naplaćuju, već se ostavlja dobrovoljni prilog.
Nije moguće zakasniti na ovu predstavu,
zato Vas molimo da dođete pet minuta ranije.
Više o Sceni Carina i repertoaru saznajte na našem blogu http://scenacarina.wordpress.com/
Publika reaguje burno: komad je iznenađenje za naš uobičajeni pozorišni život. Razlog zbog čega je „Postojanje“ potrebno danas beogradskoj pozorišnoj publici je činjenica da komad ne ilustruje puko nasilje na sceni već na izuzetno refleksivan način pokazuje nas same: nudi nam mogućnost da ga u sebi preispitamo i svetu koji nas okružuje. Iako su u samoj predstavi bez ikakvih zadrški scene nasilja očigledne, postoji veoma suptilna razvojna linija spoznaje prirode ljudskih odnosa. Spoznaja o tome ko smo zapravo.
Kada glavni lik shvati da ono što on traži (navodno novac) nije zapravo njegova suštinska lična želja, povratak na stari put do kuće više nije moguć. Bond vrlo često koristi u svojim dramama motiv izbora nalik Šekspiru. Ako naš moralni i emotivni život podredimo isključivo zahtevima tj. da u okvirima zadatih klasnih uloga “uspemo” da postojimo po društvenim merilima, gubimo prvobitnu radikalnu nevinost. Ona je znak pravde u svakom čoveku, dobijamo je rođenjem smatra Bond i kada je u sebi ponovo otkrijemo, bez nje ne možemo da postojimo. Ni po cenu opstanka lišenog moralnih načela. Takav život postaje zatvor naše ljudskosti, “fašizam lenjog čoveka”, kako on ističe. Zato glavni lik i odlučuje da ostane u sobi zauvek.
U savremenom svetu krivica se isključivo pripisuje određenoj društvenoj klasi, onoj kojoj X, običan mladić, pripada. Nasilje je temelj naše civilizacije sudeći po količini kojom obiluje istorija ratova, ali i raznih građanskih soba. Jedna od takvih soba u naizgled mirnodopskoj prestonici kao što je London je i ova u kojoj se odvija radnja komada „Postojanje“.
