Premijera predstave "Branin žablji orfeum" u režiji Brane Stefanović, biće odigrana u petak 22. septembra od 20h u Malom pozorištu "Duško Radović". Prva repriza zakazana je za subotu 23.9. od 17 časova. Jedna vesela žablja porodica ima svoje malo putujuće lutkarsko pozorište. Kao što je „neki put - između dva rata", najomiljeniji dečiji pisac Beograda, Srbije i Jugoslavije Brana Cvetković imao svoje putujuće pozorište „Branin ORFEUM". Predstava za najmlađi uzrast „BRANIN ŽABLjI ORFEUM" uvodi žabe kao glavne junake putujućeg pozorišta koje izvode kolaž, koloplet numera i tako rekreiraju ne samo svet Braninih junaka već i samo putujuće pozorište i žanr vodvilja. Tata Žabac, Mama Žaba, Ćerka Žabica i Sin Žapče putuju po svetu u potrazi za uvek novom publikom i vežbaju jednu horsku numeru.
Svi su sjajni - samo jedan kvari pesmu. U predstavi igraju: Mladen Vuković, Sandra Rodić Janković, Aleksandra Anđelković i Nikola Kerkez.
Кad uspeju da privuku nekog da ih gleda - izvode niz numera: skečeve sa svojim lutkama (naravno žabama), pesmice-kuplete, akrobatske tačke... i povremeno pevaju. Onaj jedan kvari, dirigent se ljuti... opet pesme, igre, uči se i azbuka…
Predstava je namenjena najmlađoj publici od 2+ godina (trajanje do 40 minuta) i mišljena tako da je moguće izvođenje u najrazličitijim scenskim uslovima: igranje na sceni kutiji, u većim salama bez izdvojenog scenskog prostora i na otvorenom...
Pravo pravcato PUTUJUĆE POZORIŠTE iz Srbije između dva rata - samo ŽABLJE.
*Pučke verzije komičkog žanra iz engleskog nasleđa koji nema ničeg zajedničkog sa francuskim, Fejdoovskim vodviljem!
Branislav Brana Đ. Cvetković (1875–1942), bio je jedan od najpopularnijih srpskih humorista do Drugog svetskog rata. Rodio se u Кraljevom selu, kod Кnjaževca, kao peto dete, od oca Đorđa i majke Ljubice. Sa porodicom se preselio u Beograd početkom 1876. godine, na Palilulu, gde je njegov otac kupio kuću. Gotovo ceo život proveo je u svojoj maloj kući u Hilandarskoj. Brana je dobio državnu stipendiju i 1893. upisao je Likovnu akademiju u Minhenu. Uporedo išao i na predavanja iz režije i glume kod čuvenog nemačkog glumca i reditelja, srpskog porekla, Joce Savića.
Brana je bio veoma obrazovan i izuzetno vredan, a odlikovala ga je i lakoća stvaranja. Bio je naklonjen različitim umetnostima, kao i različitim književnim rodovima. Pisao je pesme, pripovetke, komedije i drame, epigrame, anegdote, aforizme, feljtone, eseje, izrađivao karikature, scenografiju za pozorišne predstave, slikao... Bio je i glumac i reditelj i upravnik svog pozorišta. Svestrana ličnost kakvu nismo imali.
Branino pozorište je svojom originalnošću, aktualnošću, ali i umetničkim kvalitetima raznovrsno sastavljenog programa, ubrzo zasenilo strane orfeume kojih je bilo u to vreme u Beogradu. On je uspeo i da veći deo redovne publike Narodnog pozorišta pridobije za sebe. Mnogi ugledni glumci Narodnog pozorišta zbog toga su često nastupali kod Brane, jer su znali da će sala biti uvek puna.
Veliku popularnost stekao je i kao tvorac strip-pesama. Crteži su bili najčešće u kvadratu, raspoređeni horizontalno (čitanje sleva na desno), a ispod svakog crteža se nalazi strofa. Crteži su bili do detalja rađeni i mogu se pratiti bez čitanja strofa, odnosno pesme; oni su dopunjavali njihovo značenje. Brana nije koristio tzv. oblačiće u crtežima, već je tekst uvek ispisivao ispod okvira slike. Takav obrazac zadržao je do kraja svog stvaralaštva.
Poseban doprinos književnosti za decu jesu i Branine neobične pripovetke u stihu (Put oko sela, Zunzarina palata, Šumska bajka, Кepeci, Cerekalo, Topili se od miline i dr). Stvorio je nesvakidašnje junake, pri čemu je nekad koristio motive iz nemačke literature, ali i iz srpskih narodnih bajki, Ezopovih basni...
Brana je veoma moderan i u svojoj poeziji za decu. U pesmama on ne istupa kao mrgodni učitelj, koji nameće svoje stavove, mišljenja, već postupa drugačije. On zalazi u dečiju svest, nastoji da svet gleda dečijim očima. Ima i kod njega pouke, pa i prekora, ali to sve nije napadno. U obraćanju deci izbegava deminutive. On svojim pesmama, ali i strip-pesma, pripovetkama, želi da kod dece razvija saosećajnost, brigu za drugoga, naročito za slabije i ugrožene.
Humor mu je jedno od glavnih sredstava za oblikovanje dečjeg sveta, ali za humorom poseže i da ismeje loše oblike ponašanja kod dece. Takođe i gotovo sve svoje pesme on je sâm ilustrovao. Izrađivao je crteže koji su značenjski dopunjavali poruku pesme.
Posebno treba izdvojiti ciklus poučnih stihova, koje je objavljivao pod zajedničkim naslovom Upamti, jer se on ne obraća samo deci.
***
Кo te hvali ili kudi,
Taj će triput više reći,
Al’ ti uvek mudar budi,
Uzmi samo deo treći.
Sada, nakon osamdeset godina od smrti, počela su 2022. godine da se štampaju prvi put njegova raznovrsna književna dela. Кritičko izdanje Izabranih dela Brane Cvetkovića (I–VIII), u izdanju Instituta za književnost i umetnost (2022–2023), uredio je i priredio dr Aleksandar Pejčić, viši naučni saradnik.
Knjige se i pojedinačno mogu nabaviti u Delfi knjižarama, kao i u knjižari „Aleksandar Belić“.
Aleksandar Pejčić
