Predstava "Kako ja ovo sinu da objasnim?" reditelja Vojislava Arsića koja se bavi temom ekstremizma u našem i drugim društvima i problematizuje taj fenomen iz ugla mladih, biće odigrana premijerno u petak, 14. decembra u Pozorištu Mladih od 20.30h. Predstava "Kako ja ovo sinu da objasnim?" govori o ekstremizmu, kako do njega dolazi i koje su njegove posledice. Takva tema je osetljiva u današnjem društvu, a naše tlo je bilo, i uvek će biti, pogodno za rađanje novih ekstremizama. Upravo zbog toga predstava prikazuje lične priče, ali i teorijski objašnjava i razvrstava činioce ekstremizma.
Proces je bio radioničarskog tipa, u kojem smo radili sa mladima iz raznih sredina i to iskustvo preneli u samu predstavu. Cilj predstave je da mlade upozna sa svim oblicima tog problema, da im pokaže da prvi korak u prihvatanju drugačijeg je prihvatanje sopstvenih stereotipa i predrasuda, koji neminovno postoje u čoveku. Osveštavanjem sopstvenog ekstremiste, naći ćemo način da se izborimo sa njim. Makar je to plan.
Koncept i režija: Vojkan Arsić
Igraju: Dejan Maksimović, Ema Muratović, Jelena Simić i Rade Maričić
Izvedbeni tekst i dramaturgija: Filip Grujić
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Autorska muzika: Irena Popović Dragović;
Dizajn scene i kostima: Đurđina Samardžić;
Foto i video: Bojan Stekić;
PR i protokol: Milica Kravić Aksamit;
Konsultanti/kinje: Maja Maksimović, Vanja Ristić i Branko Birač
Podrška: CARE, Austrijska agencija za međunarodni razvoj, OAK fondacija, Ambasada SAD u Srbiji, Kulturni centar LAB, Omladinska prestonica Evrope 2019 - OPENS, Kancelarija za mlade Novi Sad
Karte za premijeru koštaju 800 dinara i mogu se rezervisati pozivom na broj 0604088864. Preuzimaju se pred početak predstave od 20 sati na Maloj sceni Pozorišta Mladih.
Reč dramaturga: Rolan Bart je pisao o smrti autora još šezdesetih godina. Ova predstava ne postoji zbog teksta, niti postoji da bi prikazala rediteljske ili glumačke bravure. Sam proces pisanja izvedbenog teksta tekao je uporedo sa probama, i samim tim, da su probe tekle drugačije, konačni tekst bi, sasvim sigurno, bio značajno drugačiji. Prvi put sam se susreo sa radom na takvom jednom projektu koji se bazira na činjenicama, u kojem sam sebi zacrtao da budem i novinar i sociolog i filozof i šarmantan i duhovit i mnogo toga još neobjašnjivog. Ali jasno je da nisam mnogo toga. Jasno je da moj stav može da se promeni zbog nekih narednih saznanja. Neke scene pisane su sa željom da se ljudima objasni teorijski aspekt problema ekstremizma. U drugima pokušavam da se razračunam sa sopstvenim (ne)znanjem. Stoga, ukoliko nisam uspeo da obuhvatim sve probleme na pravi način, uspeću možda sledeći put. A možda neću nikad. Ne znam.
