Opštepoznata i toliko puta obrađivana priča o Karmen, kao i Bizeova muzika za istoimenu operu, odličan je predložak za dekonstrukciju, demistifikaciju i manipulaciju.
Onaj najpoznatiji, površinski sloj karakterizacije Karmen govori o stereotipnoj fam-fatal, koja zavodi i odbacuje te biva ubijena zbog ljubomore. Bize u poruci libretisti insistira da sledeći stihovi uđu u operu: „ljubav je kao boem(ciganin), ne zna za zakone“, što potencira neukrotivost ljubavi kao centralnu tematiku. Međutim, ispod ovog površinskog sloja može se otkriti nekoliko drugih značajnijih i aktuelnijih tematskih linija.
I TEMA – ZAVODLJIVOST
Karmen zavodi. Priču o Karmen Merime počinje opisom svakodnevnog kupanja radnica fabrike duvana u obližnjoj reci. Kada padne veče, čuvar oglasi zvonom kraj radnog vremena te one odlaze na kupanje. Stražari se okupljaju i posmatraju zavodljivi odblesak golih tela u mraku. Jednog dana potplaćuju čuvara da zvoni ranije što navodi radnice da se skinu i kupaju pri dnevnom svetlu. Merime ovde uvodi suštinu zavodljivosti: manjak informacija. Preotkrivenost i preosvetljenost ukida zavodljivost. Današnjica je operisana od zavodljivosti a samim tim i od imaginacije, strasti, ludila, sna, iluzije i svega onog što upravo Karmen predstavlja. Ako se ukine sve ono što je suprotnost realnom, ukida se i realnost sama. Vrelina zavodljivosti zamenjena je hladnoćom informisanosti. Ulazimo u polje hiperrealnog preinformisanog i preosvetljenog sveta koji je izgubio čar. Tako je ubijena Karmen.
II TEMA – ROMI
Karmen je ciganka. A ljubav je kao ciganin, ne zna za zakone. Romi su jedini narod koji se opire sistemu, oni nemaju I.D. ni socijalne kodove, o njima se malo zna čak ima onih čije postojanje nije nigde evidentirano. A to je za sistem neprihvatljivo. Budući da je sve više informacija o nama dostupno ( čak i ono što smatramo svojim tajnama), a sistem teži da to apsolutizuje ugradnjom čipova u bicepse, postojanje nomadskog naroda van kontrole je neprihvatljivo. Pod parolom empatijske „integracije“ pribegava se ubrzanoj asimilaciji Roma kojima se nudi kvalitetniji život u metalnim kontejnerima ( ukidanje livade). Merime i Bize obojica francuzi inspirisani su cigankom što je vrlo indikativno za trenutni tretman francuske politike prema Romima. Sloboda je samo ideja i ne može biti ničija stvarnost. A uskoro će nestati i kao takva. A ako ne može imati slobodu, Karmen bira smrt. U tome je njena užasna privlačnost. Don Hoze, kao predstavnik uređenosti, sistema i konvencija ubija ciganku kojoj je sloboda najvažnija, žaleći pri tom što i sam nije takav.
III TEMA – UMETNOST
Opera Karmen je na svom prvom izvođenju doživela debakl. Buržoaska publika bila je zgrožena realizmom, niskim socijalnim statusom likova kao i samih interpretatora, patološkom seksualnom pohotom glavne junakinje sa dna socijalne kanalizacije... Istu sudbinu je doživela i Moneova „Olimpija“ ( prostitutka previše direktnog pogleda koja je zamenila boginju). Ova umetnička dela izašla su iz akademizma i konvencija, uvreženih pravila i očekivanja, i iznenadila sve. To im nije oprošteno. I u umetnosti sistem ima završnu reč. S tim što je Karmen, kao i Olimpija - preživela.
Karmen je borac. To je njena osnovna crta iz koje proizilazi okvir predstave, kontekst koji daje tumačenje: boks i ring. Boks je nastao tako što su se robovi međusobno borili za slobodu. Međutim, protivnik koji stoji nasuprot Karmen je nevidljiv jer predstavlja sistem. Temu I obrađuju tri igračice koje se kroz predstavu bave fenomenom zavođenja vršeći nad njim autopsiju, u potrazi za njegovom esencijom. One takođe staju u njegovu odbranu kao poslednje čuvarke zavodljivosti, iluzije, imaginacije, ludila, sna a samim tim i realnosti kao njihovog opozita. Reflektori stalno teže da ih demistifikuju i preosvetle, tišina im ukida zavodljivu referencu u muzici a ponavljanje i objašnjavanje „mađioničarskog trika“ ukida magiju pokreta, pretvaranje u šimpanze oduzima im i ono poslednje oružje: ženstvenost. Ili možda ne?
Temu II obrađuje devojčica koja predstavlja „integrisanu“ tj, asimilovanu romkinju, koja je do te mere izgubila dodir sa svojom kulturom da iznova uči jezik i to više kao turista sa „Romskim u džepu“. Za nju je nepoznanica sve ono što se tradicionalno kod roma prenosi s kolena na koleno i ono što ona o tome uči zapravo je iskrivljena verzija servirana od strane drugih kultura. Činjenica da su Romi jedini narod koji nikada nije ratovao koji, po legendi, luta dolazeći među zaraćene strane koje muzikom i plesom miri za nju će ostati tajna. Jer ona, kao i svi mi mora razumeti zašto su ratovi neophodni.
Temu III obrađuje Kaća kao umetnica i borac za integritet u tom smislu ( i kao neko ko ne razume nastavnički dnevnik;). Ona kroz predstavu gradi svoju verziju Karmen, osmišljava je i odigrava kao predstavu u predstavi, a zatim dolazi u situaciju da svoju Karmen brani. Kada svi padaju i posustaju voljni da se predaju, a sistem u liku asimilovane romske devojčice preti da odnese konačnu pobedu, kraj se menja: Karmen ne biva ubijena jer Kaća borbu nastavlja.
