Godinu dana kasnije, a sada je već prošlo pet godina, Dani Katalonskog Filma ponovo stižu u Beograd. Da li ste zadovoljni?
Veoma. Prošlo je više od pet godina otkako smo počeli da radimo na ovom projektu. Posle četiri izdanja, mislimo da je festival već stekao određenu tradiciju i nadamo se da ga ljudi na neki način već očekuju. Stigne jesen i evo nas ponovo. Osim toga, za nas je veoma važno što petu godišnjicu obeležavamo upravo u ovom trenutku. Podrška kulturi se smanjuje, institucije se od nje udaljavaju, ali mi koji volimo kulturu i uživamo u njoj ne želimo da odustanemo. I tako smo još jednu godinu ovde.
Tužan, odnosno negativan deo je to što smo prethodna dva izdanja održali i u Sarajevu, ali ove godine to neće biti moguće. Nadamo se da ćemo se uskoro vratiti.
Šta ste pripremili za ovu godinu? Počeli ste sa Cicle Gaudí, zatim je usledila retrospektiva Marka Reče, pre dve godine svojevrsno putovanje kroz istoriju katalonskog filma, a prošle godine izdanje pod nazivom „Žene, pogledi i disidencije“. Šta ste nam pripremili ove godine?
Ove godine smo odlučili da napravimo dokumentarno izdanje — ne samo kroz dokumentarne filmove, već i kroz filmove koji dokumentuju život Katalonije ili Katalonaca.
Možete li nam reći nešto više? Neki nagoveštaj onoga što ćemo gledati?
Uskoro ćemo objaviti program, ali ako mogu da vam dam nekoliko nagoveštaja… hajde da se igramo.
Za početak, koliko nam je poznato, nijedan od ovih filmova do sada nije prikazan u Srbiji.
Imaćemo dokumentarni film koji je bio nominovan za Oskara, jedini iz katalonske ili španske kinematografije koji je dobio takvu nominaciju. Osvrnućemo se na život jedne od najznačajnijih ličnosti u istoriji Barselone iz prve polovine 20. veka, a takođe, moguće, i najvećeg pesnika kojeg je Katalonija dala… sve to okruženo spektakularnim pejzažom.
Imaćemo i dokumentarni film iz 2026. godine, kao i posebnu sesiju dokumentarnih kratkih filmova u crno-belom formatu, hronološki smeštenih u period Španskog građanskog rata i Drugog svetskog rata.
Kao i uvek, DKF je planiran za kraj oktobra, ali ove godine će se poklopiti sa izborima u Srbiji. Da li je ta situacija uticala na vaše planove?
Da, naravno. Izbori su praznik demokratije i veoma nam je drago što su raspisani, ali nam, naravno, nije drago što su se poklopili sa DKF-om.
Vidi, kao i svaki festival, naše datume smo utvrdili još pre mnogo meseci. Prva prirodna reakcija bila je da razmislimo o promeni datuma. Nismo bili sigurni, ali smo mislili da bi to bilo najbolje rešenje. Nažalost, to nije bilo moguće. To su bila jedina tri dana koja smo ove godine mogli da imamo na raspolaganju, tako da smo odlučili da ipak nastavimo.
Napravili smo neke izmene u programu. Na primer, smanjili smo broj filmskih sesija sa sedam na pet. U nedelju, na dan izbora, projekcije smo pomerili na termine u 17 i 19 časova, kako bi ljudi mogli mirno da prate rezultate izbora. A, eto, program koji je više „politički“ stavili smo u nedelju popodne.
Hvala vam puno i jedva čekamo da vidimo program!
foto Snezana Krstic
