Otvaranje tradicionalne manifestacije “Kulturno leto u Rumenci - PETROVDAN 2024” , je u četvrtak, 11. jula u Kulturnoj stanici Rumenka, sa početkom u 19 časova. Manifestacija se otvara u 19 časova, obraćanjem zvaničnika i svečanim otvaranjem manifestacije od 19.15 sa Muzičkim kutkom, u 19.30 je Predavanje „ Putovanje jednog papira“, predavanje u saradnji sa Istorijskim arhivom Grada Novog Sada a od 20.20 Koncert braće Teofilović. Muzički kutak je nastup Lazara Kovačevića, iz Novog Sada, koji je po zanimanju dipl.inženjer mehatronike, a harmoniku je počeo da svira sa 13 godina. Kao korepetitor je aktivan 10 godina. Predstaviće se spletom pesama iz Kosovskog Pomoravlja, kao i numerom „Ergensko oro“.)

Predavanje „ Putovanje jednog papira“ - Snežana Serdar Filipović, po obrazovanju profesor istorije, već 10 godina radi u ustanovama kulture grada Novog Sada, sada u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada na radnom mestu arhiviste. Na predavanju autorka će predstaviti publici rad svoje ustanove i pokušati da odgovori na pitanje „ Šta je to arhiv“? Kroz prezentaciju arhivske građe vezane za istoriju Rumenke, publika će imati priliku da sazna kakva kulturna blaga se nalaze u Istorijskom arhivu grada i na koji način se može nešto više saznati o njima. Pored toga biće predstavljena i praktična strana ove ustanove, gde će posetiocima biti predstavljeno i nekoliko arhivalija – lutak u arhivskoj uniformi, arhivska kutija, registrator, arhivska knjiga.

Predviđeno vreme trajanja predavanja je oko 40 min.

Koncert BRAĆE TEOFILOVIĆ - Blizanci Teofilović, Ratko i Radiša, rođeni su u Čačku, gde od 1983. godine počinju da se bave muzikom, kao članovi gradskog hora. Nakon osam godina provedenih u horu i iznenadne smrti dirigenta Predraga Peruničića, koji ih je i uveo u svet muzike, započinju sa istraživanjem starih muzičkih zapisa i muzičke baštine Srbije i Balkana. Tradicionalno muzičko i poetsko nasleđe interpretiraju autentičnim, do tada nezabeleženim a cappela dvoglasom, koji postaje njihov zaštitni znak i koji ih s razlogom svrstava u jedinstvenu muzičku pojavu na Balkanu.

Kao vokalni duet Teofilovići ozbiljniju profesionalnu karijeru započinju ranih devedesetih godina, kada snimaju trideset numera za nacionalni radio i televiziju, čime i počinje njihova koncertna aktivnost. Prekretnicu u karijeri ostvaruju sa debi albumom Čuvari sna (1998). Ovo izdanje, sa obradama petnaest arhaičnih pesama, biva izuzetno dobro primljeno, kako od muzičkih stručnjaka tako i od najšire publike. Mnogi ugledni kritičari i umetnici proglašavaju tada Teofiloviće najdragocenijom muzičkom pojavom u Srbiji.

Na podjednako dobar prijem nailazi i naredni album – Sabazorski vetrovi, koji Teofilovići objavljuju 2001. godine.

Iako vođeni idejom da je ljudski glas najstariji i najsavršeniji instrument, Teofilovići nisu odoleli povremenim eksperimentima, sarađujući s drugim muzičarima. Nastupali su sa dugogodišnjim članom ansambla Renesans Žoržom Grujićem (stari instrumenti: gajde, kaval, rog, duduk), perkusionistom i kompozitorom Nebojšom Živkovićem i profesorom harmonike Bobanom Bjelićem. No, najplodnija i najznačajnija saradnja Teofilovića uspostavljena je s čuvenim gitaristom iz Los Anđelesa, Miroslavom Tadićem. Zajedno snimaju album Vidarica sa obradama narodnih pesama s područja uže Srbije i Kosova, Bosne, Dalmacije i Makedonije.

Teofilovići su održali veliki broj koncerata u gotovo svim velikim gradovima Evrope, u Japanu, I Americi. Nastupali su u nekim od najznačajnijih koncertnih dvorana sveta, kao što su Kenedi centar u Vašingtonu, Aula počasnih gostiju kanadskog Parlamenta u Otavi, Akademija Franc List u Budimpešti, Koncertna dvorana Čajkovski, bečki Koncerthaus, kao i na velikim svetskim festivalima u Osaki, Budimpešti, na Korzici, Sardiniji, Lincu, Gracu, Kremsu, Stansu i mnogim drugim. Takođe, Teofilovići su gostovali i na prestižnim univerzitetima u SAD: Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, Univerzitetu u Čikagu, Univerzitetu Džordž Vašington, Kalifornijskom institutu za umetnost u Valensiji i Frenklin koledžu u Indijani.

<<  Decembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
      
     

Putopisi, Intervjui..