Četiri dana muzike, četiri dana mira, četiri dana džeza! Sličan slogan je davno glasio za festival nad festivalima Vudstok, ali ovaj, gore pomenuti može da bude slogan ovogodišnjeg, dvadesetog po redu Nišvila – srpskog, internacionalnog džez festivala. U divnom, istorijskom ambijentu Niške tvrđave i užeg centra grada i uz Nišlije koji su se pokazali kao sjajni domaćini svih ovih godina, na sedam bina smenjivali su se domaći i strani eminentni umetnici ovog slavnog pravca i drugih srodnih pravaca.
Festival, koji je u ovih dvadeset, uglavnom teških godina, odolevao raznim društvenim nedaćama, od restrikcija do ratova, suočava se sa možda najvećom, a to je pitanje njegovog opstanka, zbog manjka finansijske podrške nadležnog ministarstva i manjka najbitnije podrške – podrške države Srbije! Uprkos ovim teškoćama, on se svake godine, čini se, iznova rađa i izlazi jači. Tako i ove godine.
U petak drugog dana festivala, u, temperaturno prijatnim uslovima, festivalsko veče na jednoj od dve glavne bine (Earth and Sky), otvorio je trio koji predvodi izraelski džez gitarista i kompozitor, Assaf Kehati Trio. Asaf Kehati je poreklom iz Izraela, ali živi u SAD-u. Sarađivao je sa mnogim poznatim imenima. U svom koncertnom opusu predstavio nam je stvari sa svoja dva albuma View From My Window i Flowers And Other Stories, kao i neke pesme koje će se naći na njegovom trećem albumu. Odlikuje ga topao, mutan, džez ton i fantastično fraziranje koje uz odličnu ritam sekciju daju pravi doživljaj pesama. Pravi primer za to je bila numera „The Horse Fight“, koja dočarava borbu konja.
Spoj džeza i Meksika, latino ritma, konceptualnog sviranja i fusion džeza, predstavio je bend iz Meksika pod imenom Manglares. U setu koji su činili bubnjevi, perkusije, klavir, bas, saksofon i flauta, muzički su predstavili svoju zemlju sa jedne nove i neobične strane, ali dovoljno prepoznatljivo da ne odstupaju od tradicionalnog meksičkog tona. Pažnju i oduševljennje publike posebno je privuklo izvođenje čuvene meksičke pesme „Bessame Mucho“. Grupa je koncertno aktivna na festivalima po svetu, a poznato je njihovo učešće u internacionalnom projektu The visual and performing arts for a Safe Planet.
Da džez festival ranga kakav je Nišvil ne može da prođe bez koncertnog sviranja velikih džez orkestara sa upečatljivom duvačkom sekcijom – big bendova, dokazao je, ni manje ni više, nego Brussels Jazz Orchestra. Ovaj, višestruko nagrađivani (Oskar za muziku i Gremi) i jedan od najboljih orkestara u Evropi, Nišu i Srbiji se predstavio sa veoma zanimljivim konceptom. Reč je o multimedijalnom projektu „Graphicology – vizuelna džez partitura“, koji je rađen u saradnji sa belgijskim strip crtačem Filipom Pakeom (Philip Paquet). Koncert je bio podeljen u šest vizuelno – muzičkih priča, gde su na velikom platnu prikazivani crteži, stripovi (slika po slika) o džez velikanima kao što su Čarli Parker, Majls Dejvis, Luis Armstrong, o životu u džez bendu i o korenu bluza, dok su zaplet i karakter priče podržavali muzičari sa bine. Stvoren je utisak kao da prisustvujemo filmskoj projekciji, a u svakom slučaju, bila je to vrhunska i poučna džez predstava.
O dva gitarska majstora se sve zna! Jedan već decenijama unazad predstavlja sinonim virtuoznosti i fuzije Balkana, džeza i roka, a drugi je profesor na prestižnom California Institute of the Arts i poznato ime klasične gitare. Naravno reč je o duetu Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić. Njihov opus se sastoji od fantastično uklopljenih aranžmana starih srpskih i starosrpskih (makedonskih) pesama u instrumentalnom izvođenju. Instrumentalno izvođenje koje u sebi ima sve, i tradiciju na prvom mestu i komplikovane klasičarske deonice i rok virtuoznost i energiju. Verovatno je upravo to objašnjenje velikog broja publike koja je prisustvovala koncertu ovog izuzetnog dvojca i koja je najveće oduševljenje iskazala prilikom izvođenja pesme „Jovano Jovanke“, koja je dobro poznata još iz vremena grupe Leb i Sol, i instrumentala „Kalajdžisko Oro“, koje zahteva izvođenje samo najboljih.
Sigurno najpopularnije ime večeri bila je holandska saksofonistikinja Kendi Dalfer (Candy Dulfer), kojoj je ovo treći nastup na Nišvil festivalu. Srazmerno tome, i ona sama se ponašala kao da je na domaćem terenu, što je i u jednom trenutku istakla. Ova poznata muzičarka je već kao mlada devojka nastupala na velikim džez festivalim, a spisak imena sa kojima je sarađivala je širok, a i poznat, kao što je Princ, Dejv Stjuart, Eurythmics, Pink Floyd, Markus Miler i mnogi. Sam početak, kao i ceo koncert je obilovao velikom energijom, koja je uspešno prenesena na mnogobrojnu publiku. Muzičku podlogu i pratnju je davao bend iz Holandije koji je čitav događaj „filovao“ sa jakim gruvom. Izvođene su pretežno novije pesme, koje same po sebi nisu čisti džez i čisti fank, kao pravac koji Kendi najviše preferira, već su u modernijim aranžmanima sa primesama elektronske muzike i hip hopa, što je verovatno zasmetalo ortodoksnim ljubiteljima džeza, a čak u jednom trenutku čitav ambijent je podsećao na festival elektronske muzike. Bez obzira na te „otežavajuće“ okolnosti, simpatičnost i komunikativnost same Kendi je nadvladala, kao njeno tečno i precizno sviranje instrumenta. Trenutak koji je kulminirao, bilo je izvođenje poznatog instrumentala iz druge polovine osamdesetih godina „Lilly Was Here“, koji je zvučao prijatno i ubedljivo kao da se sluša sa nosača zvuka. Koncert je završen obradom numere „Pick Up The Pieces“ (Average White Band) u modernijem aranžmanu, ali sa prepoznatljivom temom na saksofonu.
Završnicu druge večeri Nišvila obeležio je nastup Vlada Maričić Bend–a, a specijalni gost je bila kubanska pevačica Nidia Moja (Nidia Moya). Vlada Maričić, poznati srpski džez pijanista, već godinama uspešno pravi spoj balkanske muzike i latino ritmova, a taj spoj zvuči svetski i tako da bude popularan i prihvatljiv na svim meridijanima. Uz nekoliko virtouznih latino kompozicija, izvedena je i najpoznatija „Bolero Negotino“, koja je svima dobro poznata kao melodija sa javnog servisa. Atmosveru za ples je pokrenuo i ubrzao nastup kubanske gošće, koja zapravo živi u Beogradu i sa publikom je komunicirala na srpskom jeziku.
I upravo sa tim spojem Srbije i Južne Amerike završen je drugi dan ovog svetskog festivala, ostavljajući svim prisutnim mnogo pozitivne energije i mnogo kvalitetnog i lepog zvuka u glavi, a nadležnima temu za razmišljanje o tome šta je zapravo kvalitet, kultura i prioritet u našoj zemlji.
RockSvirke.com
