Globalna kampanja uređivanja referenci #1Lib1Ref (jedan bibliotekar, jedna referenca) svrstala je srpsku zajednicu u sam vrh viki zajednica koje su unele najveći broj referenci povodom Vikipedijinog rođendana. Ukupno 30 urednika Vikipedije na srpskom jeziku unelo je čak 4052 reference u članke gde su one nedostajale, čime je Vikipedija na srpskom zauzela drugo mesto! Prvo mesto je zauzeo Izrael sa 4533 unete reference i 76 učesnika. Posle Vikipedije na srpskom jeziku slede Vikipedija na engleskom jeziku sa unetih 1980 referenci i Vikipedija na francuskom jeziku sa 1758 unetih referenci.

Opširnije...

Žiri za nagradu ”Nikola Milošević”, koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, odlučio je da ovogodišnju nagradu „Nikola Milošević“ dobije Nenad Nikolić za delo Identitet srpske književosti, u izdanju Srpske književne zadruge i „Partenona“. U obrazloženju žirija, koji je radio u sastavu: prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), prof. dr Zoran Paunović i prof. dr Dragan Prole, navodi se da „knjiga Nenada Nikolića Identitet srpske književnosti predstavlja ozbiljan poduhvat i značajan doprinos srpskoj nauci o književnosti.

Opširnije...

U  utorak, 28. januara u Francuskom institutu u Srbiji, održana je konferencija za medije povodom raspisivanja konkursa za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska. O ovom programu govorili su ataše za kulturu Francuskog instituta Katrin Fodri, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu Nemanja Rotar, strip autor Saša Rakezić, i direktorka agencije Komunikart, Monika Husar Tokin. Katrin Fodri je, u ime Francuskog instituta kao inicijatora projekta, istakla da strip kao deveta umetnost ima značajnu tradiciju, kako u Francuskoj tako i u Srbiji. „Zbog toga je Francuski institut u Srbiji, tokom proteklih nekoliko godina, bio naročito angažovan na unapređenju stripa u obe zemlje. Želimo da ohrabrimo autore u Srbiji da razviju nove forme izražavanja”, dodala je ona.

Opširnije...

U SKC-u u sredu, 29. januara u 19.00 časova u maloj sali održaće se razgovor povodom romana JEVGENIJA VODOLAZKINA„AVIJATIČAR“ i „BRIZBEJN“. Učestvuju: Petar Arbutina, Radmila Mečanin i Vesna Kapor, a pisac će govoriti kroz knjige i razgovor za časopis „Srbija“ vođen pre nekog vremena. Nagrađivani ruski pisac, koga nazivaju „ruskim Umbertom Ekom“, poslednjim romanom „Avijatičar“ opravdao je epitet grandioznog stvaraoca, podarivši nam blistavu prozu o sećanju i praštanju, krivici i nevinosti.

Opširnije...

U petak, 31. januara u 19h u CZKD održaće se promocija knjige „Kuća Teodore K.“ Nedžada Ibrahimovića, u izdanju Frakture (Zagreb 2019). Knjiga je drugi roman trilogije „Inkapsulirana tijela“. Na promociji će govoriti: Miško Šuvaković i Marjan Čakarević. Nakon što osoblje napusti bolnicu za mentalno oboljele smještenu u idiličnoj prirodi bolesnici i izbjeglice koji su se u njoj našli moraju nekako organizirati svoj život. U prividnome miru na mjestu gdje su oboljeli zdraviji od onih izvan bolničkoga kruga događaju se ljubavi i smrti, bolesti i životne radosti, sve ono što život čini svakodnevnim, dok vani u neposrednoj okolici bijesni posljednji europski rat.

Opširnije...

Izložba strip radova pod nazivom „Paranoja u svemiru“ umetnice Ive Atoski biće otvorena u utorak, 28. januara od 20 sati u prostorijama agencije KomunikArt u Pančevu. Povodom predstojeće izložbe i tema koje je inspirišu u radu, Iva Atoski kaže: „Izlagački staž sam započela relativno skoro, ali ova samostalna izložba posvećena je isključivo stripu, što je ipak čini jedinstvenom. Teme i formule narativa pronalazim svuda, od scene na kasi u supermarketu, malih predstava koje gledamo svaki dan, do velikih planetarnih dešavanja.“

Opširnije...

Izdavačka kuća Booka upravo je objavila šesti tom serijala Moja borba, norveškog autora Karla Uvea Knausgora  koji s retkom beskompromisnošću ispituje život, smrt, ljubav i književnost. Pet godina nakon izlaska prvog dela srpska čitalačka publika ima pred sobom u celini verovatno najmonumentalnije književno delo XXI veka. Autor piše o suočavanju s pritiskom koji je neminovno usledio sa uspehom prvih knjiga serijala, i njegovim često dramatičnim posledicama, pa je ova knjiga istovremeno meditacija o pisanju i njegovom odnosu prema stvarnosti, ali i opis piščevog odnosa prema samom sebi – njegovim ambicijama, sumnjama i manama.

Opširnije...