Johnny Jewel  i Ida No već deset godina tiho upravljaju disko revolucijom. Ali, ko su oni? Glass Candy su opisivani kao daleki i neshvatljivi, što samo upotpunjuje njihovu privlačnu tajanstvenost. Njih dvoje su formirali bend sredinom 90tih, u kojem No peva a Jewel svira gitaru, sintisajzer, i producira.

Dok njihovi rani radovi predstavljaju spoj noise rok sa elektropopom, njihov kasniji rad uvodi italo disko. Bend je  s godinama evoluirao, eksperimentišući sa različiitim muzičkim žanrovima.

Izdali su nekoliko albuma od  početka 2000te, uključujući i B/E/A/T/B/O/X  i poslednji album Deep Gems. Njihov zvuk nazvan je „italo“ i „smack disco“, i oni podijum  vide kao mesto tajanstvene elegancije i uzvišenosti,  a ne kao naporan  „Agadoo“, i „The Cheeky Song (Touch My Bum)“. Delimično zbog Glass Candy klasičnog komponovanja pesama i starinskog načina snimanja (Jewel koristi samo staru opremu, dok No peva u mikrofon sa kablom), zvuk na  B/E/A/T/B/O/X/S albumu poprilično podseća na legendarnog Giorgio Moroder-a i njegovu saradnju sa Donnom Summer. I, kao Moroder, Jewel zna da  najbolja plesna muzika ne treba da ima samo ritam, već i oštrinu i opasnost . „Digital Versicolor“ meša  „I Feel Love“ sa muzikom iz John Carpenter-ove „Noći Veštica“, dok No  preko  toga samrtničkim glasom deteta izgovara stihove.

http://www.myspace.com/glasscandy
http://vivaitalians.blogspot.com