Posle dva EP-ja beogradski sastav Glib objavio je prvo dugosvirajuće ostvarenje – Blue Collar Elite Escort Motel u okviru izdavačke kuće Ammonite records. Na oko 73 minuta našlo se 17 numera. Dva instrumentala, jedna, hm, obrada, neke stare, dosta novih pesama kreću se od akustičnog ugođaja, kantri raspevanosti, distorzirane melanholije do sočnog rock’n’rolla i dugih gitarskih pasaža, feedback-a i valjajuće ritam sekcije u numeri koja zatvara album. Ekipa je ostala ista, kao i način rada. U toku šest meseci 2020. na tri sešna, za pet dana, okupleni oko jednog mikrofona u Down There studiju uhvatili su vajb, gruv i dobro raspoloženje žive svirke. 

Blue Collar Elite Escort Motel je, po rečima članova benda, jedna ruina niz magistralu u kojoj u svako doba možete da  nestanete,  sklonite se od svakodnevnih gluposti. Uz dobro vino ili crno pivo i flašu burbona, kako vam drago, opustite se i ostvarite najskrivenije želje, porive i strasti. Bez suvišnih pitanja i osude dušebrižnika. Jer, ko naporno rmba svaki dan, može da radi štagod mu se prohte kad padne noć. Sloboda, čoveče. Rock’n’roll.  Ostanite jednu noć ili prezimite ovo teško vreme.

Za ovaj dupli album Glib porodica se u nekim pesmama malo proširila daljom rodbinom. Braća iz Wooden Ambulance – Boris Čegar, Goran Grubišić i Srđan Terzin su doneli raspevanost i ravnice severa, a iz kraljevske familije se istakao Marko Marić rastavivši klavir na sastavne delove. Prateće vokale su uz, našeg Rooster-a, otpevali The Duke i, po prvi put na ploči, JB-jeva starija kći Mattie Glib. Stari dobri logo benda je uradio Dollor Glib, a znak motela u kome je dobar provod zagarantovan delo je Aleksandre Jolke.

Prvi spot za Moonshiner’s dream je mali duhoviti prikaz čergarskog vikenda s ćaletom. Odbljeske ekskurzija, putovanja, opuštanja, ali i srušenih snova uhvatila je Olivia Glib, a montirala Laurie Glib.  

Spot za Moonshare's dream ovde