Izdavačka kuća Booka na početku godine objavila je „Ljeta s Marijom“ hrvatske pesnikinje i spisateljice Olje Savičević Ivančević, roman o ženskom iskustvu i ženskim pričama koje su mahom bivale nezapisane i skrajnute. U nizu epizoda, pre svega leti, prepričavaju se intimni događaji iz života pet generacija Marija jedne dalmatinske porodice. Savičević Ivančević u svom novom romanu piše kako su one odrastale i volele, kako su preživljavale ratove, velike i male društvene promene, o čemu su mislile u svojim kuhinjama i sobama i šta su jedna drugoj pričale.
U toku prethodne godine među najprodavanijim izdanjima Akademske knjige našla su se dela ruskog nobelovca Aleksandra Solženjicina. Monumentalni Arhipelag Gulag I–III, jedno od najznačajnijih književnih dela dvadesetog veka, nakon višedecenijske pauze ponovo je postao dostupan našoj publici u izdanju Akademske knjige. Tokom cele prošle godine ovo delo je izazivalo nesmanjenu pažnju čitalaca koji su se iznova upoznali sa stvaralaštvom istinskog književnog genija, ali i svedoka užasavajućeg totalitarizma koji, nažalost, postaje sve veća pretnja u današnjici.
Sa zadovoljstvom vas pozivamo da prisustvujete okruglom stolu o knjizi „Istina o Ekonomskoj podlozi hrvatskog pitanja Rudolfa Bićanića“ koju je priredio dr Boško Mijatović, a koji će se održati u ponedeljak, 16. januara u 12 časova na Institutu za evropske studije, Trg Nikole Pašića 11, Beograd. Knjiga je objavljena u novoj ediciji Akademske knjige „Izabrani srpski ekonomski i politički spisi 1850-1940“. Redakciju edicije potpisuju Miloš Vojinović, Boško Mijatović, Branko Milanović i Slobodan Samardžić. U ovoj ediciji će se objavljivati najznačajnija dela koja su obeležila srpsku političku i ekonomsku misao, a koja su nastajala u periodu od sredine XIX veka do izbijanja Drugog svetskog rata.
Weird World, knjiga autorskih fotografija Vuka Vidora, našeg eminentnog vizuelnog umetnika nedavno je objavljena u izdanju kuće Mascom Publishing. U pitanju su analogne fotografije snimane foto-aparatom koje je Vidor tokom godina sakupljao i objedinio u ovu autentičnu vizuelnu knjigu u kojoj preispituje stvarnost savremenog momenta i digitalno filtriranih veštačkih slika i prizora sveta i ljudi u njemu. Objašnjavajući razlog nastanka ove jedinstvene kolekcije Vuk Vidor je rekao da je fotografija oduvek bila deo njegovog života i umetničke prakse.
Utorak 10. januar u 19 sati // KROKODILov Centar - U novoj epizodi serijala Umetnici Govore!, Branislav Dimitrijević razgovara sa Olgom Egorovom i Dmitrijem Vilenskim iz umetničkog kolektiva Что делать (Šta da se radi?) iz Sankt Peterburga. Iskoristićemo njihov privremeni boravak u Beogradu kako bismo poveli razgovor o Rusiji danas, o situaciji u kojoj se tamo nalaze protivnici Putinovog režima i agresije na Ukrajinu, a pre svega o tome na koji način se ova tragična situacija reflektuje u radu grupe. Razgovaraće se o njihovom poslednjem projektu “Arhiv kanarinaca” (2022), ali i o njihovim ranijim projektima i aktivnostima - odnosu prema jugoslovenskom nasleđu i post-jugoslovenskim okolnostima (kao u radu “Partisan Songspiel”, 2009), i uopšte o duhu kolektivizma u umetnosti, a pre svega o tome šta da se radi.
Izdavačka kuća Heliks započinje sa predstavljanjem novog projekta Ekvilibrijum: angažovana književnost u vremenima krize. Projekat Ekvilibrijum se realizuje u okviru programa Kulturna Evropa i obuhvata sedam književnih dela, napisanih na sedam različitih jezika. Radi se o delima neporecivog književnog kvaliteta. Napisana uglavnom na manje zastupljenim jezicima, različitih stilova i žanrova, ove knjige će pomoći čitaocima da steknu uvid u aktuelne evropske književne tokove, s posebnim fokusom na autore koji do sada nisu prevođeni kod nas.
Žiri za dodelu nagrade „Dejan Medaković“ doneo je jednoglasnu odluku da nagradu „Dejan Medaković“ Izdavačkog preduzeća „Prometej“ za 2022. godinu dodeli knjizi Emira Kusturice "Vidiš li da ne vidim" u izdanju Srpske književne zadruge (Beograd, 2022). Emir Kusturica je napisao bogatu, slojevitu, uzbudljivu, biografsku i ličnu knjigu – putopis u životopis Petera Xandkea. Pred nama je memoarska publikacija, fantazmagorijsko štivo, pogled u detinjstvo i zastrašujuća distopija, ali iznad svega potresna i uzbudljiva priča o velikom savremeniku i istinskoj umetnosti koja nadmašuje sve prepreke i barijere ideologizovane i shematizovane savremenosti.