Šesti događaj u okviru programa pod nazivom "Zajednička čitaonica" koji za temu ima Žene održaće se 26.09. od 19h! Kroz podtemu "Žene!" i izabrani tekst Žarane Papić "O bivšoj muškosti i ženskosti bivših građana bivše Jugoslavije" o evoluciji/devoluciji tzv. "ženskog pitanja" u Jugoslaviji i nakon nje govoriće naše učesnice, heroine avangardnog rušenja granica i feminističke samosvesti u SFRJ - Ladik Katalin i Jasmina Tešanović. Razgovor će voditi Ana Pejović. Nakon razgovora, u drugom delu večeri, Katalin Ladik će na KROKODILovom stejdžu izvesti performans "Veliko spremanje" a Jasmina Tešanović će, uz pomoć Katie Woznicki, izvesti svoj muzičko-scenski hepening "Transgender Jesus".
Malo je reći da je Damir Karakaš jedan od najboljih i najčitanijih pisaca regiona. On je jedan od onih najređih i najdragocenijih spisatelja koji svakom svojom novom knjigom postaju sve bolji. On to postiže odbacujući sve što je višak, otresajući sa sebe sav teret preobimnog opisivanja i objašnjavanja, postižući time da je njegova proza sada najbliže jednostavnom savršenstvu: svedena, precizna i ubojita. Njegov novi roman „Proslava“ već je izazvao veliki odjek u matičnoj Hrvatskoj, doživeo više izdanja i bestseler status usput dodatno iznerviravši dežurne tamošnje čuvare nacije. Sada je u našem izdanju dostupan i čitaocima u Srbiji.
U SKC-u od 26 do 29. septembra 2019. - Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu. U najboljoj tradiciji svojih blistavih istorijskih iskustava i u precizno predviđenom programskom prostoru već 17 godina, sa izuzetnim uspesima, odvija se SKC-ov Salon stripa – veliki međunarodni festival.
U Domu kulture Studentski grad juče je održan sastanak žirija za dodelu nagrade DKSG za najbolju knjigu nefikcijske književnosti objavljenu u Srbiji 2018. godine. Proglašenje pobednika i dodela nagrade biće održani 30. septembra 2019. u 19h, Dom kulture Studentski grad – u Klubu “Dragan Ve Ignjatović“. Žiri u sastavu Ana Stišović Milovanović, Svetislav Basara i Tomislav Brlek (predsednik žirija), izabrao je deset najboljih dela pristiglih na konkurs za prvu nagradu DKSG za najbolju nefikcijsku knjigu:
Prvi događaj u okviru ovogodišnjeg festivala dečje književnost i ilustracije KROKODOKODIL održaće se u sredu 18. septembra u KROKODILovom Centru za savremenu književnost. Tema ovogodišnjeg festivala čiji je naziv Bum! Grrr! Škrip! Strip! biće upravo strip, pa su tema ovog prvog predavanja i razgovora strip autorke. Nakon predavanja umetnice Jane Adamović, Aleksandar Zograf će voditi razgovor sa njom i ilustratorkom Anom Petrović.
Nemački arhitekta Karl Ludvig Engel došao je u Helsinki 1816. godine da započne svoje životno delo: izgradnju glavnog grada Finske. Akvareli Engelovog grada napisani su kao dnevnik koji oživljava Helsinki s početka XIX veka i oslikava portret čoveka koji se poistovećuje sa rastućim gradom i ljudima u njemu. Knjiga Akvareli Engelovog grada dobila je najveće priznanje u Finskoj, prestižnu nagradu „Finlandija“. Juka Vikila (Jukka Viikilä) rođen je 1973. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Helsinkiju, a studirao je i na Pop i džez konzervatorijumu. Pre ovog romana objavio je dve zbirke pesama. Radi kao dramaturg u Finskom narodnom pozorištu u Helsinkiju.
U okviru projekta „Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske knjževnosti“ izdavačka kuća Heliks objavila je roman Jezero, češke autorke Bjanke Belove, u prevodu Tihane Hamović. Roman Jezero je četvrti autorkin roman za koji je nagrađena prestižnom Evropskom nagradom za književnost, kao i nagradom „Magnesia“ za knjigu godine. Bjanka Belova je, kako mnogi evropski kritičari naglašavaju, jedna od najznačajnijih savremenih autorki. Neki su njenu prozu opisali kao „maskulinu, mušku prozu“, međutim ona sama se u tome ne pronalazi jer smatra svu prozu univerzalnom.