Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine, predstaviće se pred beogradskom publikom u ponedeljak 23. oktobra od 20 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u okviru književne večeri pod nazivom Logika 29. februara.  Razgovor s Hertom Miler vodiće nemački novinar i pisac Mihael Martens zajedno s piscem i prevodiocem Ivanom Ivanjijem.

Opširnije...

Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista priča istinitu priču o izuzetnoj ženi Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata sprovela jednu od najvećih humanitarnih akcija ne samo na tlu podeljene i okupirane Jugoslavije nego i u Evropi pod okupacijom ili dominacijom nacističke Nemačke. Reč je o akciji spasavanja više hiljada srpske dece iz logora Nezavisne Države Hrvatske. Akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora u svom punom obimu otpočela je posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari, u junu i julu 1942.

Opširnije...

U fokusu ovogodišnjeg 62. Beogradskog sajma knjiga biće savremena književnost jednog velikog i policentričnog evropskog jezika - nemačkog. Zajedničkim nastupom predstaviće se zemlje nemačkog govornog područja: Nemačka, Austrija i Švajcarska, kao i Lihtenštajn. Posetiocima će biti prezentovano oko hiljadu knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući saradnji sa sajmom knjiga u  Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak tri stotine pedeset naslova.

Opširnije...

Izdavačka kuća Dereta objavila je prvo ilustrovano izdanje Hazarskog rečnika Milorada Pavića na engleskom jeziku. Ilustrator je poznati bugarski umetnik Jasen Panov. Reč je o minucioznim raskošnim crtežima koje je Panov stvarao, inspirisan knjigom, tokom poslednjih dvadeset godina. Originalno bibliofilsko izdanje je rađeno na listovima velikog formata i smešteno je u metalnu kutiju sa naslovnom stranom izrađenom od livenog stakla. Ono je na bugarskom jeziku i njegovo predstavljanje publici je bilo pre dve godine u Sofiji.

Opširnije...

Bez ikakve sumnje prva dama ex-Yu književnosti Dubravka Ugrešić vraća se na scenu najličnijom i najosobenijom knjigom do sada. Lisica je i roman, i autobiografija i putopis i mnogo više od toga. Autorka se na duhovit način obračunava sa savremenom književnom scenom i globalnim trendovima, ne bez ironije na svoj i na račun svih onih koji pokušavaju živeti od kreativnog stvaralaštva u svetu koji priznaje samo uspeh i novac. Lisica zna mnoge stvari, a jež samo jednu. Taj grčki aforizam poslužio je Ajzaji Berlinu da podeli pisce u dve grupe: one koji pišu i deluju koristeći se jednom idejom – ježeve, i one raznovrsne, višestruke – lisice. Poigravajući se mnogostrukostima, pokazujući veličanstven rep i menjajući maske, putujući literarno i stvarno od Japana preko mnogih ruskih klasika do Nabokovljevih američkih avantura, ili pak besmislenih predstavljanja knjiga u današnjem svetu, Dubravka Ugrešić piše roman o pripovedanju.

Opširnije...

Kad putuješ brodom preko okeana, on ti opere sva sećanja i započneš potpuno novi život. To je tako. Nema ničega pre toga. Nema nikakve istorije. Brod pristane u luku, siđemo niz mostić i nađemo se u ovde i sad. Vreme počne da teče. Priča ovog romana počinje u bezimenoj zemlji u kojoj svi govore španski i u koju izbeglice pristižu brodovima, dobijaju novo ime i identitet, i „očiste se“ od svih starih sećanja i veza. Isus iz naslova skreće nam pažnju na malog izbeglicu, siroče po imenu David, koga pod svoje okrilje uzme Simon, ozbiljni sredovečni muškarac, koji nije u potpunosti zadovoljan tim hrabrim novim svetom.

Opširnije...