Njega ne zanimaju motivi koji stoje iza nečijih postupaka, on nema samilosti, i nikome ne pruža drugu šansu. Njega, zapravo, ni ne interesuje pravda – njega interesuje isključivo zakon. Sudija Dred je jedan od najpopularnijih svetskih stripova i najverovatnije najpopularniji britanski strip još od svog nastanka 1977. godine, kada su ga stvorili Džon Vagner, Karlos Ezekijera i Pat Milis. Od tada pa sve do danas ovaj strip je radilo nekoliko desetina ljudi. Kod nas je izlazio osamdesetih godina u strip-reviji Laser.
Radnja stripa je smeštena u ne tako daleku budućnost – nekih stotinjak ili dvesta godina unapred. Ipak, svet u kojem Sudija Dred živi se i te kako razlikuje od našeg. Praktično čitav svet je uništen velikim nuklearnim ratom. Na retkim oazama na kojima je život još uvek moguć nikli su Mega Gradovi – supermegalopolisi u kojima živi i po nekoliko stotina miliona ljudi. Ostatak sveta je pretvoren u radioaktivnu pustinju - Prokletu Zemlju - koju nastanjuju mutanti i u kojoj vlada anarhija.
Sami Mega Gradovi, takođe, nisu pošteđeni bezakonja. U uslovima krajnje bede, prenatrpanosti i ludila savremene civilizacije dovedene do svakog mogućeg apsurda, stopa kriminala je neverovatna. Zbog toga je uveden novi sistem zaštite zakona – Sudije.
Sudije su neka vrsta superpolicajaca. Oni su u isto vreme i tužilac, i porota, i sudija, i imaju pravo da presudu donose na licu mesta. Opremljeni su oklopom, pištoljima sa šest različitih vrsta municije, i kompjuterizovanim motorciklima naoružanim topovima, kojima krstare gradom deleći instant pravdu. Najjači, najbrutalniji i najrevnosniji sudija je, naravno, Sudija Dred.
Sudija Dred je legenda kako unutar samog Mega Sitija, tako i među svojim kolegama. Njegova privrženost zakonu i revnost u sprovođenju istog mogu se meriti samo sa beskompromisnom brutalnošću sa kojom ga Dred sprovodi. Njega ne zanimaju motivi koji stoje iza nečijih postupaka, on nema samilosti, i nikome ne pruža drugu šansu. Njega, zapravo, ni ne interesuje pravda – njega interesuje isključivo zakon.
Ipak, Dred nije bezosećajan čovek, kao što mu neki nepravedno spočitavaju. On i te kako, i to veoma često, pokazuje najraznovrsnija osećanja – sažaljenje nad nevino postradalima, bes zbog bezakonja, prezir prema slabima. Međutim, on ni u jednom trenutku ne dozvoljava da ga njegova lična osećanja pokolebaju u njegovoj misiji služenja zakonu, koji je jedina stvar prema kojoj Dred pokazuje ikakvu privrženost i ljubav. Zbog toga ga kolege, pre nego zbog njegovih mišića, zovu Čovek od čelika. To mu i daje puno pravo da se koristi svojom omiljenom uzrečicom – Ja sam zakon.
To je, verovatno, i jedan od razloga što se ni u jednoj epizodi koja je izašla od 1977. pa do danas ne vidi Dredovo lice – ono ostaje skriveno iza sudijske kacige, otkrivajući nam samo njegovu snažnu donju vilicu. Ideja autora je verovatno bila da se Sudija Dred poistoveti sa samom pravdom koja je slepa i bezlična.
Tokom ovih nekoliko decenija Sudija Dred se upuštao u nebrojene avanture – Rat protiv robota, Četvrti svetski rat, potragu za Detetom Pravde koje je kidnapovala banda Tate Anđela. Uspeo je da pobedi poludelog vrhovnog sudiju Kala, svog brata blizanca Rikoa (obojica su, inače, stvoreni putem genetskog inženjeringa kao klonovi vrhovnog sudije Farga), pa čak i najezdu ejlijena (vanzemaljaca iz popularnog serijala filmova kod nas poznatog pod nazivom Osmi putnik), i nebrojene druge. Do sada je Dred već uveliko ušao u šezdesete, ali se još uvek i te kako dobro drži. Ipak, čak i kada jednoga dana bude morao da se povuče, Dreda, kao ni jednog sudiju, ne čeka penzija, već Duga Šetnja – putovanje u Prokletu Zemlju u kojoj će poslednje godine života provesti u naporima da donese zakon onima koji zakona nemaju.
Uticaj Sudije Dreda na popularnu kulturu je ogroman. Nekoliko hard-rok bendova (Anthrax, Manic Street Preachers) su mu posvetili pesme, a u SAD postoji i reper koji čiji je alias upravo Judge Dredd.
Po ovom stripu je urađeno i nekoliko kompjuterskih igara, od kojih je najuspešnija bila Judge Dredd - Dredd vs. Death, a snimljen je i igrani film u kojem Sudiju Dreda glumi Silvester Stalone (budući da je Arnold Švarceneger odbio ulogu). Ipak, igra je prošla prilično nezapaženo, a film je doživeo pravi fijasko, jednim delom svakako zbog toga što je više od 45 minuta materijala izbačeno iz filma da bi bio prikladan za publiku iznad 15 godina. Ipak, u najavi je nova verzija filma, koja bi trebalo da se pojavi 2012.
Iako se po internetu mogu pronaći beskrajne diskusije o tome da li je Sudija Dred zapravo strip u kojem se slavi i veliča totalitarizam (ide se čak i do toga da se Dred, krajnje nepravedno, naziva fašistom) ili vapaj modernog društva koje se otrglo svakom vidu kontrole da mu se postave granice, jedna stvar je ipak nepobitna – Sudija dred je zakon.
http://www.trablmejker.com
