Srpski akademski krug vas poziva da prisustvujete predavanju prof. dr Gavrila Haritonoviča Popova na temu „Velika Alternativa 21. veka – trošenje postindustrijalizma i perspektive alternativne civilizacije”, koje se održava u četvrtak 17. oktobra u 17 časova u sali Privredne Komore Srbije.
Gavriil Haritonovič Popov je ruski političar i ekonomista, prvi demokratski izabran gradonačelnik Moskve (1990-1992), profesor političke ekonomije i dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta Lomonosov u Moskvi, predsednik i osnivač Međunarodnog univerziteta u Moskvi, počasni doktor Univerziteta Južna Juta (SAD) i Dauning koledža (Njujork, SAD), počasni građanin Tokija, Seula i federalne države Merilend (SAD) i predsednik Međunarodnog saveza ekonomista.
Civilizacija u kojoj danas živimo se najčešće naziva industrijskom. Ona je začeta Prvom industrijskom revolucijom i praktično traje do današnjih dana, prateći određene razvojne talase (mašinizacija, elektrifikacija, informizacija itd). Na samom kraju tog talasa našao se postindustrijalizam koji je, zapravo, nastao na dvema krizama: krizi kapitalizma i krizi državnog socijalizma. Obe ove krize su sa sobom donele pozitivne i negativne efekte po društva širom sveta, što je, u izvesnom smislu, i predodredilo konsekventnost nastajanja ovih kriza.
Autor ističe da je važno odreći se međunarodnih remetilaca svetske ekonomije u vidu ofšor kompanija i deregulisanosti migratorno-radničke politike. Što se tiče političkih potencijala, svaki odziv za izbore koji dosegne procentualnost ispod 50 odsto postaće ruglo demokratije. U tom cilju je potrebno razraditi postindustrijalistički političko-državni mehanizam koji bi za krajnju konsekvencu imao obavezno i odgovorno učestvovanje u demokratskim procesima.
Ukoliko je moguće videti rubove postojanja postindustrijskog doba, potrebno je postaviti pitanje čime će ono biti adekvatno zamenjeno. Autor je dugo smatrao da ne postoji bolja altenativa usavršavanju postindustrijalizma. Međutim, nakon pojava antiglobalističkih pokreta i „izlazaka masa na ulice”, rušenje dosadašnjih postindustrijalističkih temelja postalo je sasvim moguće, što je profesor uvažio i uneo u svoja nova razmatranja. Mase su spremne da prevaziđu postindustrijalizam, dok ideolozi još uvek nemaju odgovor u vidu neke nove alternative.
