Sastavljam beskonačnu poemu od mnoštva fragmenata. Raste neko čudo pod mojom rukom, pred mojim licem. Novica Tadić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika XX i početka XXI veka, rođen je 1949. kod Plužina u Crnoj Gori.
Umro je 2011. u Beogradu, gde je proveo veći deo života. Počeo je da objavljuje pesme 1974: Prisustva, Smrt u stolici, Ždrelo, Ognjena kokoš, Pogani jezik, Ruglo, O bratu sestri i oblaku, Kobac, Ulica, Napast, Potukač, Nepotrebni saputnici, Okrilje, Tamne stvari, Neznan, Đavolov drug, Tu sam, u tami (posthumno). Pesme Novice Tadića prevođene su na engleski i francuski jezik. Zastupljen je u antologijama evropske i svetske poezije.
Za zbirku Neznan 2006. dobio je nagradu Meša Selimović. Bio je urednik Književne reči (10 godina), Vidika, Književne kritike, kao i glavni urednik u Izdavačkom preduzeću Rad.
Četvrtak 14.3. 2013.
Mala sala DKSG u 20:00
Učestvuju: dr Jovan Delić, dr Dragan Hamović i Radivoje Mikić
“Na početku prvog toma našao je mesto i kratak lirskomemoarski osvrt na najranije doba i zavičaj, dok na kraju četvrtog toma donosimo mozaik pesnikovih poetičkih iskaza...“ dr Dragan Hamović
