Primož Krašovec: "O nekim protivurečnostima postsocijalističke europske ideologije" (18h) & Asbjørn Wahl: "Uspon i pad države blagostanja" (20h). Tokom 2013. godine Centar za politike emancipacije u saradnji sa Domom omladine Beograda i uz podršku fondacije „Roza Luksemburg“ organizovaće seriju predavanja pod zajedničkim nazivom Zaglavljeni na periferiji: analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa.
Na martovskom događaju učestvovaće Primož Krašovec, nezavisni istraživač, publicista i prevodilac iz Ljubljane i Asbjørn Wahl, istoričar, sociolog i sindikalac iz Osla.
Primož Krašovec će govoriti o procesu periferizacije bivših jugoslovenskih zemalja uz osvrt na aktuelne proteste protiv političke elite koji i dalje potresaju Sloveniju. Asbjorn će držati predavanje koje nosi naslov kao i njegova poslednja knjiga „Uspon i pad države blagostanja“. U ovom predavanju on će analizirati uzroke nastanka države blagostanja nakon drugog svetskog rata, neoliberalne ofanzive koja je usledila 70-ih godina ali će se osvrnuti i na dešavanja u Evropskoj uniji danas.
Naredni događaj iz istog ciklusa, biće održan 12. aprila, a gošće na ovim predavanjima biće Ursula Huws, profesorka na Studijama rada i globalizacije na Univerzitetu Hertfordshire, i Catherine Samary, predavačica i istraživačica na Univerzitetu Paris-Dauphine i Institutu za evropske studije.
Primož Krašovec je nezavisni istraživač, publicista i prevodilac. Urednik je časopisa Borec, izdavačke kuće Naprijed! i član Delavsko-punkerske univerze iz Ljubljane.
Asbjørn Wahl je savetnik pri Norveškom sindikatu javnih i komunalnih radnika i predsednik upravnog odbora norveške organizacije Kampanja za socijalnu državu. Takođe radi kao potpredsednik Sekcije radnika u drumskom saobraćaju pri Međunarodnoj federaciji radnika u transportu (ITF) i predsednik je ITF-ove Radne grupe o klimatskim promenama. Član je i koordinacionog odbora Foruma socijalna Evropa, neformalne mreže progresivnih sindikalista u Evropi, i deluje u radu mreže Rad i globalizacija. Obrazovan kao istoričar i sociolog, objavio je niz članaka iz oblasti politike, socijalnih i radničkih pitanja u časopisima i knjigama u Norveškoj i van nje. Njegova najnovija publikacija je “The Rise and Fall of the Welfare State” (Pluto Press, London, 2011.).
O ciklusu ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI:
Nakon sloma državnog socijalizma, balkanski region biva zahvaćen agresivnim procesima neoliberalne transformacije. Njihovo napredovanje, pre svega u vidu privatizacije privrede, deregulacije tržišta i komodifikacije svih vrsta dobara, dovelo je do drastične polarizacije društva. Pod izgovorom „stvaranja bolje poslovne klime“, „dobijanja povoljnih kreditnih aranžmana“ i „privlačenja stranih investivija“ kao jedinih načina za podsticanje privredne aktivnosti i ostvarivanje ekonomskog razvoja, političko-ekonomska moć koncentriše se u rukama vladajuće manjine.
Ovi procesi su krajem prve i početkom druge decenije XX veka dodatno pojačani krizom akumulacije kapitala i oštrim merama državne štednje, koji se kao odgovor na nju sprovode u većem delu sveta. Spirala ekonomske krize prešla je put od američkog finansijskog sektora, preko dužničke krize zemalja evropske periferije i krize čitave evro zone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija.
Takozvane tranzicione procese u Istočnoj Evropi napokon treba nazvati pravim imenom – procesima periferizacije. U suštini, tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno već stigla: na mesto (polu)periferije svetskog kapitalističkog sistema. Iako u lokalnom javnom govoru i dalje dominira ideja o mogućnostima za „pošteni kapitalizam“ – navodno smo se zagubili negde na putu ka njemu – istina je da kapitalizam na periferiji ni ne može da izgleda drugačije od ovoga u čemu trenutno jesmo: zaglavljeni u odnosima sveopšte zavisnosti spram zemalja kapitalističkog centra.
Problem aktuelnih procesa neće biti razrešen bez radikalnog preispitivanja samih osnova postojećeg sistema. Tek kada razumemo poziciju u kojoj se nalazimo možemo predložiti konkretne alternativne programe drugačijeg razvoja društva: onog u kojem će osnovne društvene aktivnosti biti usmerene na zadovoljavanje potreba ljudi, a ne kapitala.
Stoga će program Zaglavljeni na periferiji imati za cilj analizu procesa kapitalističke restauracije koji su proizveli periferizaciju privreda i društava istočnoevropskih postsocijalističkih zemalja. Kroz seriju predavanja i razgovora na kojima će gostovati veliki broj aktuelnih domaćih i međunarodnih predavača i predavačica insistiraće se na kritici „tranzicionih“ i „evrointegracijskih“ procesa iz perspektive levice, kako bi se osvetlila postojeća pozicija i uloga ovih zemalja unutar globalnog kapitalizma, ali i promislile moguće alternative sadašnjem stanju.
