U razgovoru o knjizi učestvuju: Petar-Peca Popović i Mihajlo Pantić. U muzičkoj podlozi za priču, učestvuju: prof. dr Goran Belojević, Milan Plećaš i prof. Salmo. Čitalac, po pravilu, zna za onaj naslov knjige koji je konačan, koji je i štampan. Ostali mogući naslovi koji su razmatrani, a nisu usvojeni, za čitaoca ostaju tajna.

Nije mi poznato da su urednici „opterećivali“ čitaoce dilemama koje su imali tokom „procesa naslovljavanja“. To niti je običaj, niti ostavlja povoljan utisak o uredniku. Jer suština uredničkog posla jeste da uređuje, da sve postavi kao „nesumnjivo“, baš tako i nikako drugačije. Počevši od naslova!

Ipak, zašto ne priznati, ovaj urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova, a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor. Mada bi poruka rokenrola mogla biti upravo to: biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi kamen pokrene treći... do pravog „odrona osećanja“. Primećujete, ono biti, kao postojati, živeti ili imati stav, u sve tri varijante bilo je nesumnjivo. Tekstovi Petra - Pece Popovića i Mihajla Pantića u knjizi o srpskom rokenrolu to saopštavaju na najlepši mogući - prisan način. Reč je o mestu gde se ne treba čuvati od „odrona osećanja“.