Ostrvo Koh Phangan, backpackerski raj na jugoistoku Tajlanda, poznato je po božanstvenoj prirodi, ali i Full Moon partyjima u noćima punog meseca. Posle 12 sati vožnje busom i brodom iz Bangkoka, uprkos umoru, energija počinje da struji sa prvim korakom u vreloj luci Thongsala.
Prateći krivudavi put pored mora, pick up taxi vozi do resorta na vrhu strmog uzvišenja na zapadnoj strani ostrva. Ukazuje se arkadni kompleks kamenih platoa i kućica, a uska i strma stepeništa bez gelendera vode naniže, do privatne uvalice! Čarolija ispunjava svaki sekund, sliku i osećaj. Pred spavanje čuje se samo šuštanje talasa i kuckanje guštera, jasno se vidi blještavi mesec i neonke ribarskih brodića koji love lignje.
Do rajskih plaža vozimo se kroz nestvarne pejzaže brda pod palmama i tamno zelenim rastinjem, uz dobroćudne slonove, crveno sunce i hipnotišuće mirise džungle. Motor ili džip su neophodni, a potrebna je napredna veština vožnje da bi se savladale uzbrdice, krivine i delovi bez asfalta. Do zaliva zabačenih iza rtova i stena plovi se narandžastim brodićem, a svaki prizor je razglednica koja se urezuje u ostatke svesti! Sitni beli pesak, tirkizna voda, plitko dno na kome i plastična maska otkriva fluo ribe i velike morske krastavce... drvene ljuljaške, kućice za masažu, barovi i pokoji turista... Identitet je nestao i jedini život su emocije koje budi magična priroda, vetrić i vrelina iz svakog kamena i talasa, kosmičke boje i oblici.
Do istočne strane ostrva vode zemljani putevi kroz bujnu džunglu. Do vodopada, suvih u letnjoj sezoni, pešačimo niz utabanu stazicu i granje puno paukova, pored kolibe hipi matorca. U nastavku vožnje, orijentir za skretanje je improvizovana benzinska pumpa, gde se gorivo toči na kurblu iz balona, dok truckanje po dubokim usecima pomera unutrašnje organe! A iza stena na nepristupačnoj plaži, čeka nas zemlja čuda na kraju sveta! Preko malog veštačkog travnjaka, pored vitraža od šarenih ogledalaca na stepeništima, silazimo do uvale gde iz vode viri džinovsko kamenje u obliku delfina...
Posle plaže, ritual je večera u gradiću Thongsala, na pijaci koja radi samo predveče. Provlačimo se između tezgi sa šarenim jelima, voćem i shakeovima, a zajedno sa mnoštvom čudnih likova jedemo pohovane škampe, prženi tofu i kolače od kokosa za metalnim stolom na sredini, U centralnoj ulici, gde ljudi hodaju bosi po toplom asfaltu, obukla sam kosmičku krpu i zveckave narukvice koje teraju sitne životinje...
Haad Rin je kilometarska plaža puna kafića, ispred kojih hiljade ljudi đuska uz psychedelic trance ili pussy house, gura se ispred štandova sa bucketima, ispred DJ-a u portirnici, oko performera koji vrte vatre. Svaku noć masa posetilaca prepušta se lepoti raspada koji vitla po pesku i vodi, u prštanju razvrata koji izvire iz svake kante, iz kojih se pije bez kontrole. Na Full Moon partyju, u histeriji sa 10 000 freakova, mažemo se fluo bojama, penjemo bosi na pultove i menjamo kante sa novim drugarima iz celog sveta. Posle halucinantnog purpurnog svitanja, vraćamo se gajbi... a samo jedan od nas je izgubio japanke.
Nakon nekoliko dana, pre broda za Bangkok, u luci gledam decu koja bekpekuju po svetu. Spremna sam da se vratim. Izgubila se sujeta, perlice su oterale nečiste sile. Priroda je obrisala statusne simbole. Nema šminke, ostavljanja utiska, lažne veštačke estetike, proračunatih koraka, žurbe i rokova. Nema ni samosažaljenja što idem, jer ovakva mesta čine život vrednim življenja.
by Gorana Romčević
www.goranaromcevic.blogspot.com