Maurizio Schmitz prvi put je nastupio pred beogradskom publikom na Cocoon žurci u Domu omladine. Ljubav prema muzici dovela ga je do visoke pozicije u muzičkoj industriji, pa radi kao jedan od glavnih ljudi kompanije Cocoon, dok uz najveća imena sa scene nastupa iz hobija! Upoznali smo ga na prošlogodišnjoj Cocoon žurci, a ove godine nam je prvo ispričao o maleru koji se desio s pločama, a onda nastavio o strasti prema muzici koja se oslikava na njegov život, posao, ljude...
Sad ćemo morati da uradimo pristojan intervju pošto si jedino ti sleteo! :)
Šteta zbog momaka, veoma su se radovali dolasku. Zamisli da sediš u avionu i čuješ: „Izvinjavamo se, ali ne možemo da sletimo!“ Tužno je kad si pun adrenalina i entuzijazma, a onda te okolnosti na koje ne možeš da utičeš spreče da dođeš! Ljudi su želeli da ih čuju...
Da li ti je bilo teško da radiš pred publikom koja je očekivala i Steva i Martina?
Nije, jer je muzika moja strast, ali bilo je teško pre seta, jer mi nije stigao kofer s pločama! Morao sam da narezujem trake na CD-ove u hotelskoj sobi! S takvim akcijama ne možeš da budeš siguran. Ni fotograf kad dobije novu kameru ne zna šta da očekuje! Ali na kraju je sve ispalo kako treba.
Ti si polu-Italijan, polu-Nemac. Italijani su topli i strastveni a Nemci matematički precizni. Da li osećaš obe prirode?
Da, i to mi je hendikep:) Imam strastvenu stranu, posebno za muziku, a imam i strogu, koja me tera da budem odgovoran. Ali upravljam njima! Mogu da biram kad koju koristim. Kad kasnim, kažem - to je moja italijanska strana:)
Radio si u velikim agencijama za organizaciju događaja, sada radiš u Cocoonu kao event supervizor, a paralelno se baviš DJ-ingom. Da li si razmišljao da se odlučiš za jedno, ili voliš da kombinuješ?
Volim da kombinujem. Počeo sam sa DJ-ingom iz hobija, a paralelno sam radio posao koji nema veze s muzikom. Onda sam ’99. shvatio da želim da radim u muzičkoj industriji. DJ-ing je bio dodatak, zato ne sedim u studiju, guram karijeru; to mi je i dalje velika strast, imam dobre prilike i kontakte, a ovakve noći mi pokazuju da mogu nešto i da uradim, ali nemam pritisak da moram da budem headliner!
Kako izgleda tvoja nedelja? Radiš od ponedeljka do petka u kancelariji, a onda vikendom nastupaš kao DJ?
Dosta putujem, a kada radim za Cocoon, mogu da uzmem slobodan dan. Ovo mi je uobičajen vikend - danas popodne (petak, prim aut) sam poleteo iz Frankfurta, sutra idem u Bon, gde imam rezidenturu, a u ponedeljak mi je slobodan dan. Moja radna nedelja je malo kraća nego u ostalim kompanijama, ali drugačije ne može.
Dok si živeo u Hamburgu sa Karotte, vaš stan je bio poznata komuna za mnoge ljude iz sveta muzike. Da li bi nam ispričao neku anegdotu?
Živelo je nas troje, a pošto je stan bio velik, imali smo i sobu za goste! Dolazili su nam producenti, urednici Groove magazina, ljudi iz Australije, Moskve... Za sedam godina, imali smo više od 200 gostiju, i svi su bili iz sveta muzike! To takođe oslikava moj život - živim sa muzikom i ljudima iz muzike. Više nisam u komuni, ali moji prijatelji su umetnici, producenti, promoteri, DJevi, party people, izlaze sa mnom... Techno scena je puna ljubavi prema životu, poštovanja, pozitivne energije, zato volim te ljude!
Cocoon će za Novu godinu biti u Londonu...
Sven će svirati ranije, a onda leti u Frankfurt, da radi u svom klubu. Ja ću svirati u svom rodnom gradu Bonu, sa mojim prijateljima.
Živiš u Bonu, a radiš u Frankfurtu?
Ne, sad sam u Frankfurtu, tačnije u Ofenbahu, koji je jako blizu.
Već smo upoznati sa Cocoon žurkama, ali volela bih da ponoviš šta je toliko specijalno kod Cocoona, sa tvoje tačke gledišta...
Svi znaju šta da očekuju od Cocoon žurki - prvo muziku, onda igračice, vizuale... Ljudi iz techno muzike udružili su se pod Svenovom palicom, on ima ideje, fokus, on spaja muziku, stil, pokret. Za mene, Cocoon je još uvek porodična stvar, iako stalno raste. Izrasli smo u brend, jedan od najboljih na svetu. Ne radimo marketing kao ostale kompanije, imamo specijalan vibe koji ljudi prepoznaju, veruju nam i uvek se dobro provedu. Ako voliš elektronsku muziku i dođeš na Cocoon, trebalo bi posle toga da budeš srećan. To je ono što pokušavamo da uradimo svuda po svetu. Nije lako, ali uspevamo.