Nekada je sa knjigom u ruci sedeo takozvani „usamljeni čitalac“. Sada se čita u virtuelnim grupama, dok članovi međusobno komentarišu, obeležavaju delove teksta... Kindle, Inkling, weReader, brojni programi nam pomažu da pravimo beleške, izdvajamo rečenice, pasuse u knjizi, menjamo ih, „šerujemo“ na Fejsu, Tviteru...
Koliko mašine mogu zameniti ljude, ako se zna da već sada one „pišu“ i „objavljuju“ tekstove u magazinima kao što je Forbs?! Hoće li u budućnosti one biti i autori i čitaoci, te kako će to uticati na kulturu uopšte i našu ulogu u njoj?
U najnovijem broju časopisa Kultura Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka saznaćete kakav je to „koncept novog čitanja“, kolika je moć televizije, te kako ona utiče na naš život i kulturu, zašto je Fejsbuk odlično tržište za srpska pozorišta, kako se novi mediji mogu iskoristiti u školama budućnosti, a tu je još mnogo zanimljivih tema...
PROMOCIJA ČASOPISA KULTURA
PETAK, 30. NOVEMBAR
u 12 SATI
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA (Rige od Fere 4, Beograd)
Učestvuju:
Adam Sofronijević, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković u Beogradu; Dušan Stojaković, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu; Goran Tomka, Fakultet za sport i turizam Novi Sad
Procenjuje se da se u svetu dnevno pošalje i primi oko četiri milijarde sms poruka. Ovo je danas najmasovniji oblik telefonske razmene informacija među ljudima. Najbrže se sms širi među mladima, i za mnoge od njih ovo je glavno sredstvo komunikacije. Skoro polovina ih koristi više sms nego pozive, a čak 70% u porukama koristi tzv. emotikone, pokazalo je jedno od istraživanja. Koliko sms komunikacija utiče na život i kulturu mladih, da li oni postaju otuđeni, gube socijalne veštine, te da li je mobilni mladima postao idealno sredstvo za izbegavanje susreta “lice u lice” saznajte u novom 136. broju časopisa Kultura.
