Dragan Velikić je srpski pisac čije su sve knjige prevedene na nemački, a pojedine na još petnaest jezika. Roman Ruski prozor, za koji je dobio NIN-ovu, nagradu Meša Selimović i srednjoevropsku nagradu za književnost, njegovo je najprevođenije delo.

Velikić je obavezni predstavnik srpske književnosti na inostranim sajmovima i često pozivan učesnik evropskih književnih tribina. Bio je ambasador Srbije u Austriji. Rođen je u Beogradu, odrastao je u Puli, gradu čiji je otisak u sebi preneo i u svoj literarni svet. Diplomirao je svetsku književnost, a bavio se i muzikom svirajući u rok sastavima. Njegov prvi roman Via Pula (nagrada Miloš Crnjanski), izašao je 1988. Bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B92. Pisao je kolumne za Nin, Vreme, Danas i Reporter. Objavio je i romane: Astragan, Hamsin 51, Severni zid (stipendija fonda Borislav Pekić), Danteov trg, Slučaj Bremen, Dosije Domaševski i poslednji Bonavia. Piše priče i eseje.

„Koliko priča o jednoj ljubavnoj vezi i jednom ženskom prijateljstvu/rivalstvu, toliko je, zapravo i više, Bonavia priča o onome što je njene noseće likove formiralo, o porodičnom nasleđu uglavnom obeleženom odviše odsutnim (ili čak odbeglim) očevima i odviše prisutnim majkama (... ) Dragan Velikić u romanu Bonavia, kao i u prethodniku, Ruskom prozoru, demonstrira izuzetnu pripovedačku i jezičku kulturu, gotovo savršeno izbrušen stil i fascinantan osećaj za slikovit, upečatljiv detalj. Autor verno prati i nadograđuje svoje autorske opsesije, od malih opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Zemuna, Budimpešte i Beča. (...) Ako ste savršen čovek kojeg su na svet doneli savršeni roditelji i koji je rastao u savršenoj harmoniji, a u istoj će i umreti, nemojte čitati Bonaviu (osim možda kao vama teško razumljiv Izveštaj Iz Ljudskog Pakla). Ukoliko pak niste, ne znam šta još čekate?“

Teofil Pančić, Vreme, 28.6.12.