Sinoć je na Beogradskom sajmu završen 57. Međunarodni Beogradski sajam knjiga koji karakteriše: Trajanje: 21-28.oktobar, 889 učesnika, 481 direktan izlagač, 424 domaća izlagača

• 57 inostranih izlagača iz Mađarske, Velike Britanije, Francuske, Holandije, Nemačke, Austrije, Italije, Španije, Portugala, Slovačke, Grčke, Japana, Kine, Rusije, Belorusije, Irana, Brazila, Angole, Hrvatske, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
• 408 evidentiranih zastupljenih firmi – učesnika
• 27.011m2 izložbenog prostora
• 785 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača
• 12 zvaničnih programskih celina u organizaciji Sajma sa 123 učesnika
• dolazak 34 gosta Sajma i izdavača ostvaren uz pomoć Beogradskog sajma knjiga
• 9 izložbi.
• Sajam je pratilo 1275 novinara od čega 1204 iz Srbije i 71 iz Mađarske, Grčke, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Rusije, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Ukrajine, Crne Gore, Republike Srpske, Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Japana.
• Registrovano je 150.798 posetilaca.


Sa uručenja novinarskih nagrada

Hvala vam što ste došli na ovu našu malu svečanost uručenja sada se već može reći tradicionalnih novinarskih nagrada. Kao što ste već čuli u izjašnjavanju 33 novinara izveštača, nagraadu za najboljeg izdavača dobio je „Službeni glasnik“ sa 59 poena. Na drugom mestu je „Geopoetika“ sa 38, a na trećem „Laguna“ sa 18 poena.

Za izdavačku kuću koja  je imala najprofesionalniji odnos prema medijima i javnosti proglasena je „Geopoetika“ koja je dobila 33 poena. Slede „Službeni glasnik“ sa 30 i „Laguna“ sa 21 poenom.

Za rezultate ovakovog ishoda glasanja garanciju daje ovaj tročlana komisija: Tatjana Nježić (Blic), Marija Miljević Rajšić (RTS) i Dragan Bogutović (Novosti).

Uz povelju našu nagradu čine i umetničke slike. Ovoga puta to su radovi Momčila Antonovića i Damjana Petijevića koji su se sa zadovoljstvom odazvali našoj molbi da daruju svoje slike na čemu smo im veoma zahvalni.

Prvi put ove godine uveli smo i Specijalnu povelju koju su dobili Narodna biblioteka Srbije i Fondacija dr Zoran Djindjić za objavljivanje Izabranih dela Zorana Djindjića.

Kada se pomene ime našeg ovogodišnjeg dobitnika „Službenog glasnika“  ponekad se mogu čuti olake i nepromišljene opservacije u stilu – njima je lako oni su državna firma.

Prenebegava se činjenica da je u ovoj zemlji još mnogo i znatno većih državnih preduzeća koja su ojadila gradjane Srbije i još to čine.

Srećom, „Glasnik“ pripada onim drugima, retkim i veoma uspešnim i kada je o profitu reč.

Rukovodstvo ove izdavačke kuće nije se time zadovoljilo iako je moglo, kao i neka prethodna, da nastavi sa objavljivanjem stručne i univerzitetske literature sa obezbedjenim tržištem i sigurnom zaradom.

Ne, uputilo se drugom, riskantnijom stazom i uz izuzetan urednički tim vrsnih znalaca proširilo profil kuće do iznenadjujućih, zavidnih razmera, objavljujući zadivljujuću lepezu naslova koji su obogatili našu kulturu.

O „Glasniku“ će nešto više koleginica Marija a dozvolite mi da u najkraćem sa vama podelim prve utiske o manifestaciji koja se danas privodi kraju.

Sajam knjiga je, po ko zna koji put pokazao, da u ovoj zemlji proizvodnja gotovo svake vrste i robe može da se lako uruši i propadne – samo ne „proizvodnja knjiga“.

To je sociološko-kulturološki fenomen koji zaslužuje posebnu analizu. Tvrdoglavo opstajanje izdavaštva uprkos svemu dobija više na značaju kada se zna da je već godinama u nas knjiga bahato bačena na tržište kao krompir ili luk.

Ono malo što se iz državne kase daje za knjige višse liči na milostinju nego na podršku jednoj izuzetno značajnoj delatnosti. Iako postoji ona narodna da gluvom ne vredi govoriti, ipak se još jednom, po ko zna koji put, mora reći, ma koliko to nekome zvučalo patetično: da je knjiga bila, jeste i biće temelj svake kulture i duhovnosti.

Te činjenice duboko su svesni naši izdavači što se moglo videti ovih dana,. Gotovo da nema izdavačke kuće koja se nije potrudila da uz takozvane komercijalne knjige (a od nečega se mora živeti!) ponudi niz značajnih i kapitalnih dela koja se ne mogu isplatiti za nekoliko nedelja ili meseci ali čija je vrednost mnogo veća od bilo kakvog profita,.

Zbog takvih pregnuća, lesto i sizifovskih, srpski izdavači zaslužuju iskrene pohvale svake vrste a to je i rszlog zbog čega je pre 18 godina osnovana ova nagrada.

Naše novinarsko priznanje samo je mali znak naše pažnje i zahvalnosti na književnom i drugom blagu kojim smo darivani i ove godine.

Ujedno, ovo je prilika da se u ime novinara i izveštača zahvalim Beogradskom sajmu, Odboru sajma i svim drugima koji su omogućili da se ovih dana osećamo kao na istinskom prazniku pisane reči sa koga smo, verujem uspešno, obaveštavali naše čitaoce, gledaoce i slušaoce.

Dragan Bogutović
Predsednik Foruma novinara kulturnih rubrika