Druga scena Vas poziva na predavanje sa diskusijom: G. M. Tamaš-a. Da li mislite da je državni kapitalizam bolji nego tržište? Razmislite ponovo! U Magacinu u Kraljevića Marka
(Kraljevića Marka 4), petak, 19. oktobar u 19.00

Kriza je inspirisala brojne teorije o njenim uzrocima i mogućim rešenjima. Nalik ratnim sukobima generali pokušavaju da pobede u finalnoj bitci. Pobeđuje onaj ili ona koji prestaje da gleda u sopstvenu herojsku ratnu prošlost. Većina predloga, u pravom trenutku pokušava da se vrati (a) nekoj vrsti kejnezijanskog rešenja u vidu države blagostanja (b) pozivajući se na društvenu pravdu (c) okrivljujući tržište - a ne kapitalizam kao takav - za neuspeh sistema i zastrašujuće posledice. Ti predlozi, međutim, ignorišu neporecivu činjenicu da su obe verzije države blagostanja, kako socijal-demokratska, tako i boljševička, kolapsirale pre četvrt veka. Ove promene nije pre svega doneo neo-konzervativni zaokret - pored očiglednih tehnoloških i biopolitičkih transformacija koje karakterišu period o kojem je reč - već njihove korene možemo tražiti u samom pokretu, naročito onom 1968. (i u Italiji 1969-79) koji je želeo da se oslobodi konformističkog, statičnog, represivnog, heteronormativnog, autoritarnog, nacionalističkog i militarističkog društva koje je pomoglo održavanju i delimično nastanku države blagostanja. 

Dogodilo se upravo ono što je Gramši nazivao "pasivnom revolucijom". Subverzivna, libertarijanska strana 1968. je isparila i novi kognitivno-digitalni kapitalizam, nestanak fizičkog rada, privatizacija gotovo svega, masivna ulaganja u kreativnost u proizvodnji su ponovo investirale u novoosvojenu slobodu rasta kapitala. Rezultat toga je sistem koji je nehuman kao i bilo koji drugi koji mu je prethodio i koji je transformisao kapitalizam u realno totalno okruženje u kojem ne postoji nikakva spoljašnjost, kao što je ranije bio slučaj.

Međutim, zastarelost industrijskog proletarijata (i samim tim radničkog pokreta) i individualnog preduzimača (odnosno buržoazije), bez fundamentalne promene u prirodi rada i vlasništva, nije nešto čemu državna interferencija može pomoći. Ukoliko ne postoje kontra-hegemone snage koje bi je kontrolisale (a njih očigledno ne može biti) država će nastaviti sa svojom tekućom politikom i zakoračiti u intenzivnu represiju. Ljudi moraju shvatiti da su trenutni neo-konzervativni juriš na prava svih implementirale državne vlade, a ne  British East India Company ili Goldman Sachs. Nema kapitalizma bez jake države (i takvog kapitalizma nikada nije ni bilo) - oni će ili nestati zajedno ili neće nestati uopšte.

G. M.Tamaš je mađarski filozof, političar, publicista. Studirao je filozofiju i klasičnu filologiju u Rumuniji. Bio je jedan od najznačajnijih protivnika rumunskog i mađarskog realsocijalizma. Predavao je u Budimpešti (ELTE, odnosno CEU), zatim na univerzitetima u inostranstvu (Oksford, Čikago, Džordžtaun, Jejl, Kolumbija, itd). Godinama je bio istraživač u različitim gradovima (Pariz, Beč, Berlin...). Početkom 90-ih je bio direktor Instituta za filozofiju u Budimpešti. Njegovi radovi su prevedeni na 14 jezika. Bavi se, pre svega, filozofijom politike. Sredinom 90-ih je postao jedan od glavnih levičarskih intelektualaca u Evropi. Bio je predsednik Zelene levice. Pre godinu dana je u Beogradu održao govor na prvoj večeri blokade Filozofskog fakulteta.

Predavanje će biti na engleskom jeziku bez prevoda.
Predavanje je finansijski podržano od strane fondacije Roza Luksemburg.