Izdavačka kuća Heliks predstavlja novu knjigu iz edicije Ekvilibrijum(i) - roman Sedam crkvenih tornjeva irske autorke Sare Bom. Planina je, moglo bi se slobodno reći, protagonistkinja ili glavna junakinja romana Sedam crkvenih tornjeva irske književnice Sare Bom (1984). Planina koja za glavne ljudske junake (u ovom romanu junaci su i biljke i životinje, insekti i ptice) ostaje nedokučiva i neosvojiva do samoga kraja ili, bolje reći, do pred sam kraj...Bel i Saj su gradska deca, rođeni i odrasli na asfaltu. Upoznaju se kao dvoje mladih ljudi koji svoje dotadašnje živote žele da zamene novim, zajedničkim.
Iznajmljuju kuću u nedođiji, napuštajući, mirno i bez drame, svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Rečenica „život čine sitnice“ u njihovom slučaju poprima novo značenje: njihova svakodnevica i jeste sačinjena sve iz samih sitnica, koje vremenom počinju da se troše, trošeći i ovaj par, koji živi bez prave strasti, bez prave ideje, bez pravog cilja.
Taj život nije ni uzbudljiv ni idiličan, ni dosadan ni neizvestan. Ali vremenom ih udaljava od sveta, prekrivajući njihove dane i noći neosetnim pokrovom tihe tragedije, u senci planine...
Sara Bom je ispisala minuciozno, mikroskopski detaljno štivo koje ostaje kao svedočanstvo o jednoj neočekivanoj nesreći – nesreći koja se živi udvoje. Roman Sedam crkvenih tornjeva četvrti je u njenoj već respektabilnoj bibliografiji. Dobitnica je brojnih uglednih književnih nagrada, a svoj stvaralački dar ispoljava i na polju likovnih umetnosti.
„Planina je bila puna sićušnih očiju. Behu to žuti diskovi dugouhih sova, poluslepe mrlje malih rovčica, nepomične kupole zunzarâ, svetlucavi crni dragulji mrkih pacova.
Planina je bila puna sićušnih očiju, fazana, lisica, guštera, ševa, zečeva, crnoglavki, žižaka, kuna, miševa, vašaka. I svako je oko bilo usredsređeno na ono parče zemlje, ili čestara, ili stene, ili vazduha koji ga okružuje. Svako je na različit način razabiralo šaru, senku i dimenzije svog tog parčeta. Svako se pomeralo i prilagođavalo pokretima vidljivim na tom parčetu u datom trenutku. Jedino je planina sama čas podizala, čas spuštala pogled, pa se osvrtala oko sebe,
i videla sve odjednom, čuvala stražu.
Planina je bila džin pravi, njeno se oko, kiklopsko, nikad nije sklapalo, čak ni kad spava“, ovim opisom Sara Bom započinje svoje štivo.
Po Sarinim vlastitim rečima, rad na ovom romanu trajao je natprosečno dugo za njene prilike. Krenula je 2017, a delo će svetlost dana ugledati 2022. „Planina vidi sve. Ona je, manje-više, Bog. Planina vidi sve i ona je ta koja priča priču. Svako poglavlje počinje planinom i svako se poglavlje završava okom. Knjiga ima taj središnji motiv, a to su dvoje ljudi koji se stapaju i postaju jedno. Ako mene pitate, ovo je kudikamo apstraktnija i duhovnija knjiga od svih ostalih koje sam napisala“, kaže Sara Bom.
Tamo gde prestaju svaka ambicija i svaka stvarna žudnja, počinje ova nekad melanholična, nekad pomalo i jeziva, ali sve vreme živa i živopisna oda simbiozi. Da li dvoje zaista mogu postati jedno, šta biva kad postanu jedno, postoji li istinsko bekstvo iz ovog sveta, bez obzira na cenu koja se za to mora platiti – o ovim pitanjima ćete razmišljati i na njih, možda, pronalaziti odgovore čitajući roman Sedam crkvenih tornjeva.
Foto: Jakov Simović
