Ovog leta u izdanju Akademske knjige publikovani su novi naslovi veoma važnih domaćih i stranih autora. Izdata je dugo ocekivana knjiga DRUGA VIOLINA I DRUGE PRIČE – Aleksandra Gatalice, zatim zanimljivo strucno stivo o ekonomskom poslovanju u eri digitalizacije, pod nazivom, DIGITALNE KOMUNIKACIJE. Upravljanje, marketinške strategije i praktični primeri – Miloša Stojanovića i Tamare Vučenović; dok treca knjiga JEZIK SLOVENSKE KULTURE u izdanju Akademske knjige, poznatog slaviste Nikite I. Tolstoja, rekonstruise, etnosinetetizuje slovensku kulturu kroz sve segmente njene komplikovane istorijske etnogeneze...
Aleksandar Gatalica rođen je 1964. u Beogradu. Diplomirao je na katedri za svetsku književnost 1989. Pojavljuje se na srpskoj književnoj sceni 1993. godine i od tada je objavio 11 knjiga. Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na deset evropskih jezika. Poznat je i kao prevodilac (prvi put je preveo četiri antičke drame na srpski jezik – Euripidove Alkestidu, Bahantkinje i Ifigeniju u Aulidi i Sofoklovog Edipa na Kolonu), preveo je i pesničku zaostavštinu pesnika koji nisu potpunije prevođeni (Mimnermo, Solon, Sapfa). U prevodu Gatalice do sada su na pozorišnu scenu postavljene tri antičke drame. Kao muzički kritičar, pisao je kritike za dnevne listove Glas javnosti i Večernje novosti. Oženjen je i ima jedno dete. Dobitnik je nagrada „Miloš Crnjanski”, „Ivo Andrić”, „Umberto Saba”, Nagrade Udruženja dramskih umetnika, „Stevan Sremac”. Januara 2013. dobio je najprestižnije domaće književno priznanje – NIN-ovu nagradu za roman Veliki rat, a mesec dana kasnije i nagradu „Meša Selimović” za isto delo.
Vasja, volim te i želim da ti pomognem. Najpre pomišljam da nešto treba da ti poručim muzikom: mi tako jedino razgovaramo sa više od nekoliko reči. Sviramo Betovenovu Krojcerovu sonatu, onu u kojoj klavir ima veću ulogu i tu ja ponovo vrebam priliku da Vasji saopštim Koliko ga volim, a on, on se čak ni ne okreće. Najviše voli da prisloni violinu uz levi obraz, okrene uho ka voljenom instrumentu i sluša ga kako peva. Tada zatvori oči i ne primećuje ni mene, ni publiku, ni čitav svet koji po njegovim rečima, evo, počinje da se ruši. Čekam priliku u Krojcerovoj sonati i jasno mu poručujem koliko ga volim, ali on isprva oči ne otvara i levi obraz ne odvaja od crvenog obraza svoje violine. Onda otvara iznenada oči: poruku je čuo kroz šumu Betovenovih nota, svira i on malo drugačije, toliko da samo ja to mogu čuti. I kaže mi… šta mi kaže? Ne, ne, ništa ne želi lično da mi poruči: opet mi se obraća kao dobri bog i kao da mi poručuje da sam i ja deo cele te prirode koja neće izumreti, jer samo on, on njen bog, mora da ide na put…
Iz priče „Jedna ljubav”
DIGITALNE KOMUNIKACIJE. Upravljanje, marketinške strategije i praktični primeri – Miloš Stojanović, Tamara Vučenović
Miloš Stojanović je rođen u Nišu, gde je završio osnovne, master i doktorske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Docent je, od 2022. godine, na Fakultetu za menadžment Univerziteta Metropolitan. Pre toga radio je na više visokoškolskih ustanova. Autor je dva udžbenika i velikog broja naučnih i stručnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Zbog svojih dostignuća, tokom druge i treće godine osnovnih studija bio je proglašen za najboljeg studenta u generaciji. Član je Društva ekonomista Niša i učestvuje u više stručnih projekata.
Tamara Vučenović je rođena u Beogradu, gde je završila osnovne, master i doktorske studije (2016) na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2020. godine angažovana je kao ekspert za medijsku i digitalnu pismenost OEBS misije u Srbiji. Od 2018. godine vanredni je profesor na Fakultetu za menadžment Univerziteta Metropolitan. Od 2016. godine stalni je ekspert i potpredsednica u okviru naučnih programa Evropske komisije za evaluaciju projekata iz oblasti nauke, kulture i medija. Od 1996. zaposlena je u Radio Beogradu (RTS), urednica je obrazovne redakcije Radio Beograda 2 i radio-emisije „Digitalne ikone“. Kao autorka i koautorka objavila je veliki broj naučnih i stručnih radova u domaćoj i međunarodnoj periodici. Za svoja dostignuća nagrađena je brojnim priznanjima. Članica je više naučnostručnih organizacija i odbora i aktivno učestvuje na naučnim i stručnim projektima, u zemlji i inostranstvu.
Pred budućim čitaocima je jedan sveobuhvatan, savremen i praktičan pristup digitalnim komunikacijama, suštinski važnim za savremeno poslovanje. Imajući u vidu visok naučni kvalitet, izuzetan istraživački doprinos proučavanjima digitalnih komunikacija i savremenih korisnika, zaista mi predstavlja čast što mogu da preporučim ovu knjigu studentima, istraživačima i čitaocima zainteresovanim za razumevanje digitalnih komunikacija i marketinga. - Prof. dr Milica Slijepčević.
Knjiga obuhvata teorijski i praktični aspekt digitalne komunikacije, marketing sadržaja, iskustveni marketing, emotivni marketing, socijalni marketing, medijske komunikacije. Sigurnim rečima, knjiga vodi čitaoce kroz digitalne komunikacije, stilove komunikacije, sadržaje, kampanje, slogane, rečenice, portale, profile, imejl-komunikacije, podcast razgovore, kreativne sadržaje u oblasti poslovanja, edukacije, zdravstva, slobodnog vremena. - Prof. dr Radmila Janičić.
JEZIK SLOVENSKE KULTURE – Nikita I. Tolstoj
Nikita I. Tolstoj (1923–1996) bio je jedan od vodećih slavista u svetu. Rođen je u Vršcu 1923. g. u porodici ruskih izbeglica, primljenih u Kraljevini Jugoslaviji nakon Oktobarske revolucije u Rusiji. Njegov otac, oficir carske Rusije, jedan je od unuka čuvenog pisca Lava Tolstoja i autor Srpsko-ruskog rečnika, koji je i danas u upotrebi. Za njegovo ime se vezuje poseban lingvistički pravac – etnolingvistika, koji su dalje razvijali njegova saradnica i životna saputnica, Svetlana Tolstoj, i mnogobrojni učenici. Bio je član više nacionalnih akademija nauka uključujući i SANU.
Problemi i zadaci rekonstrukcije slovenske duhovne kulture nalaze se u neposrednoj vezi s problemom etnogeneze Slovena ili su njegov sastavni deo. Ako bismo ove probleme razdvojili i smatrali ih nezavisnim ili autonomnim, morali bismo da priznamo kako je rešavanje pitanja etnogeneze Slovena u današnje vreme nemoguće bez evidentiranja činjenica i pokazatelja slovenske duhovne kulture, kao što se ni ta kultura ne može rekonstruisati bez dovoljno jasne predstave o praslovenskoj istorijskoj (teritorija, materijalna kultura, socijalna struktura, privredna delatnost i sl.) i jezičkoj prošlosti.
