U petak 28. jula 2023 u 18:30h u KROKODILovom Centru, Karađorđeva 43 (Male stepenice 1a) - Da li nam danas u Srbiji kao odgovor na društvene okolnosti nedostaje aktivni, prostorni, umetnički intervencionizam i performans kao odgovor na kulturu nasilja i kulturu oružja u Srbiji? Koliko je danas važno da umetnici preuzmu aktivističku ulogu i budu prethodnica društvenih promena u krajnje nedemokratskim državama u kojima su nasilje, kič i kriminal dominantne vrednosti? Da li je estetska vrednost snažnija od etičke? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo u petak od 18.30 sati u KROKODILovom Centru sa Kalijom Dmitrovom, 126 autorkom KROKODILove kuće za pisce. Ulaz slobodan!
Od ratova devedesetih naovamo u Srbiji je nasilje u svim svojim oblicima postalo i ostalo ultima ratio te je kao takvo zadržalo visok stepen kredibilnosti kod izabranih političkih elita, njima bliskih medija i, posredno, kod velikog dela populacije. Nastavljanje politike putem nasilja nikako ne može biti argument protiv sveopšte zastarelosti političkih praksi i nemogućnosti stvarne političke, ekonomske i društvene tranzicije. Meseci iza nas nas zatiču u danima najmasovnijih protesta u našoj zemlji čak od 5. oktobra 2000. godine. Na mirne i, reklo bi se, dostojanstvene proteste dolazi na desetine hiljada ljudi. Svakog vikenda oni se okupljaju oko jednog jedinog zahteva koji glasi: STOP nasilju. Protest je iniciran stravičnim masakrom u OŠ Vladislav Ribnikar, kada je u rano jutro 3. maja ove godine trinaestogodišnji dečak lišio života devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara. Ovaj događaj predstavlja prvo masovno ubistvo ovog tipa u istoriji Srbije i može se reći da je samo vrh ledenog brega nasilja, agresije i mržnje koje je decenijama unazad ulazilo u sve pore našeg društva, formiralo svest javnosti, obrazovanje, masovnu i popularnu kulturu.
Umetnička intervencija imala je jednu od ključnih istorijskih uloga u društvenim procesima naročito u podizanju svesti o porastu nasilja, položaju žena u patrijarhatu, negovanju kulture oružja. Na izložbi Shooting Paintings American Embassy u Parizu 1961. godine, Niki De San Fal izvela je radikalni umetnički performans u kome je pucanjem iz puške u sopstvene slike pokušala da ukaže na negativne posledice porasta i negovanja kulture/kulta oružja koja je dominirala društvom u Sjedinjenim Američkim Državama. Niki De San Fal, ali i mnogi drugi umetnici i umetnice njene generacije, koji na svojim delima, a naročito kroz performanse, kao odgovorom na nasilje koje se od tada izdvaja i posebno razmatra, pokušavaju da deluju i odgovore pre svega na seriju atentata u SAD (Džon F. Kenedi, 35. predsednik Sjedinjenih Država, ubijen je u petak, 22. novembra 1963. godine, Martin Luter King Junior 4. aprila 1968. godine, a potom i Roberta Kenedija u junu iste godine), te, između ostalog, na neki način odgovaraju i na studentske proteste u Francuskoj, koji su poslužili kao inspiracija za slične proteste u mnogim drugim evropskim zemljama.
Da li nam danas u Srbiji kao odgovor na društvene okolnosti nedostaje aktivni, prostorni umetnički intervencionizam i performans kao odgovor na kulturu nasilja i kulturu oružja u Srbiji? Da li nam danas nedostaju umetnički "skandali" koji će jače od bilo kojeg političara komunicirati društveni potrebu pojedinca i vapaj za promenom kao što su to činili umetnici širom sveta tokom šezdesetih godina za kojima nikako ni jugoslovenska umetnička scena nije zaostajala. Gde su danas Niki De Sen Fal, Šigeko Kubota, Jasmina Tešanović, Katalin Ladik, Marina Abramović, koje su nasiljem prema sopstvenom delu ili telu ukazivale na opasnosti istog u društvenom kontekstu?
Događaj se realizuje o okviru projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?, koji je podržala Ambasada kraljevine Holandije u Beogradu, dok je rezidencijalni boravak Kalije Dimitrove podržan kroz program Traduki.
