Izdavačka kuća Booka objavila je tri nove knjige koje obeležavaju ovo leto. U pitanju su novi italijanski bestseler “Savršenstva”, roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu “Kratki čudesni život Oskara Vaoa” i briljantni mozaik od romana “Sve što je muškarac” koji je bio u najužem izboru za nagradu Buker. Krajem juna objavljen je roman „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ Džuna Dijaza, američkog pisca dominikanskog porekla, u prevodu Bojana Bosnića i s dizajnom korica Nikole Koraća. Džuno Dijaz, američki pisac dominikanskog porekla, za svoj prvenac „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ dobio je 2008. godine Pulicerovu nagradu za književnost, a Tajm (Time) i Njujork magazin (New York Magazine) proglasili su ga romanom godine.

U priču o Oskaru, gojaznom Dominikancu koji je opsednut naučnom fantastikom, stripovima i igricama i koji sanja o tome da postane pisac i pronađe pravu ljubav, Dijaz upliće priču o epskom putovanju njegove porodice iz Santo Dominga i prikazuje nekoliko decenija burne dominikanske istorije pod diktatorom Truhiljom.

Igrajući se jezikom, slengom i referencama na pop kulturu, ali i stereotipima o latino muškarcima, Džuno Dijaz maestralno prikazuje dominikansko-američko iskustvo, a ujedno preispituje maskulinitet i ukazuje na opasnosti jednoglasja.

Džuno Dijaz rođen je 1968. u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. Kao dete se s porodicom preselio u Njujork. Pohađao je studije književnosti i kreativnog pisanja, gde mu je predavala nobelovka Toni Morison. Zbirka priča „Drawn“, koju je objavio 1996, postala je bestseler i dobila niz priznanja. Sledi roman „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ iz 2007. koji je pored Pulicerove nagrade dobio i Nagradu američkog nacionalnog udruženja kritičara. Usledila je zbirka priča „I tako je izgubiš“ (2012) i knjiga za decu „Islandborn“ (2018). Časopis Njujorker (The Newyorker) uvrstio ga je među 20 najvažnijih pisaca 21. veka. Dijaz predaje kreativno pisanje na MIT-u i jedan je od urednika u književnom časopisu Boston rivju (Boston Review).

Početkom juna objavljen je roman „Sve što je muškarac“ Dejvida Soloja u prevodu Aleksandra Milajića i s dizajnom korica Jakova Jakovljevića. U kaleidoskopskom portretu muškarca u 21. veku kroz priče devet muškaraca – od nadobudnog gimnazijalca, preko bivšeg vojnika iz radničke klase i ruskog oligarha koji razmišlja o samoubistvu, do ostarelog britanskog diplomate – britanski pisac prikazuje malodušnost, ambiciju, krizu identiteta, lažnu samouverenost i suštinsku usamljenost savremenih muškaraca.
Kako ova uznemirujuće mračna, ali neretko i urnebesno komična knjiga odmiče, protagonista svakog poglavlja stariji je od prethodnog i putujemo od proleća mladosti do zime poznog doba. Solojevi junaci, različiti po svojoj nacionalnoj pripadnosti, ekonomskom i društvenom statusu, nesnađeni su u savremenom svetu i njihovi se postupci iznova i iznova pretvaraju u niz sitnih neuspeha.

Britkim i dinamičnim pripovedanjem Soloj, majstor novog realizma, prividno nepovezane narative spaja u genijalan i inovativan roman koji je bio u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2016. godine.

Britanski Gardijan (The Guardian) piše da je „Dejvid Soloj pomerio prividnu granicu između romana i kratke priče svojim povezanim pripovestima o evropskoj muškosti u krizi“, dok Njujork tajms buk rivju (The New York Times Book Review) ističe da je reč o „aktuelnom delu u vreme kad se sve više dovode u pitanje postblokovski snovi o otvaranju evropskih granica i stvaranju šireg, zajedničkog identiteta.“

U julu je objavilen roman „Savršenstva“ italijanskog pisca Vinčenca Latronika u prevodu Jelene Brborić i s dizajnom korica Javorke Đurić.

Pričom o Ani i Tomu, Italijanima koji su emigrirali u Berlin, Latroniko daje višeslojan prikaz generacije čiji je život omeđen savršenim slikama s društvenih mreža, generacije koja je dostigla zrelost istovremeno kada i internet, generacije digitalnih nomada koji se svuda osećaju kao kod kuće a nigde to nisu, generacije mladih koji definišu sebe kroz promene a istovremeno se bore sa osećanjem da su izneverili očekivanja.

Ovom paru kreativnih hipstera i digitalnih nomada lako bi se moglo zavideti. Imaju kreativne poslove bez previše ograničenja, prozračan stan pun biljaka, strast prema hrani i progresivnoj politici, odnos otvoren za seksualne eksperimente, dovoljno novca da putuju i izlaze do jutra.

Međutim, u životu nalik savršenim Instagram fotografijama skladnih boja i kompozicije, Ana i Tom se osećaju zarobljenima, mučeni dubokim nezadovoljstvom čiji uzrok ne mogu da dokuče i osećajem da im nešto nedostaje.

U provokativnom portretu Instagram generacije, Vinčenco Latroniko progovara o željama i razočaranjima, o oprečnosti slike koju imamo o sebi i one koju prikazujemo drugima, i donosi lucidnu i pomalo gorku priču o potrazi za srećom u svetu gde je autentičnost sve ređa.

Latroniko, rođen 1984. u Rimu, završio je filozofiju na Univerzitetu u Milanu. Na književnu scenu stupio je 2008. romanom „Ginnastica e Rivoluzione“, posle čega su usledili romani „La cospirazione delle colombe“ (2011) i „La mentalità dell’alveare“ (2013). Napisao je i dve knjige na engleskom, „Remedies to the absence of Reiner Ruthenbeck“ (2011) i „Criticism as fiction?“ (2011). Njegov poslednji roman, „Savršenstva“ (2022), dobio je nagradu „Mondelo“, a bio je i u trci za prestižnu italijansku nagradu „Premio Strega“.

Pored pisanja, Latroniko se bavi i prevođenjem, a saradnik je i brojnih časopisa. Živi i radi u Berlinu.