Žiri za dodelu Nagrade DKSG za najbolju nefikcijsku knjigu - Vladimir Gvozden (predsednik), Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović - jednoglasno je odlučio da NAGRADU DKSG za 2021. dodeli DAVIDU ALBAHARIJU i ŽARKU RADAKOVIĆU za KNJIGU O FOTOGRAFIJI. Nagrada Doma kulture Studentski grad, koja se dodeljuje za najbolje delo nefikcijske proze objavljeno prvi put u Republici Srbiji prethodne godine, Dom kulture Studentski grad, dodeljuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Nagradu ćemo po četvrti put dodeliti u sredu 28. septembra u 19.00 u Klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”. Da podsetimo, dosadašnji dobitnici ove nagrade su: Ivan Čolović, Vlaho Bogišić i Alekasnadra Mančić.
Autor statuete je vajar Ivan Gračner.
Novčani deo nagrade omogućava Ministarstvo kulture i informisanja.
Saopštenje žirija:
Knjiga o fotografiji Davida Albaharija i Žarka Radakovića ovenčana Nagradom Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze u 2021.
Na sednici održanoj 23. septembra 2022. godine žiri za Nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljenu prvi put u Republici Srbiji 2021. godine,
u sastavu Vladimir Gvozden (predsednik), Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović, razmatrao je naslove iz najužeg izbora, koji su činile knjige Ratnici, istraživači i začarane oaze Bojane Mojsov (Beograd: Dosije studio), Knjiga o fotografiji Davida Albaharija i Žarka Radakovića (Beograd: Laguna) i Lutalaštvo Mirjane Bobe Stojadinović (Beograd, autorsko izdanje). Žiri je jednoglasno odlučio da nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze u 2021. godini dodeli Davidu Albahariju i Žarku Radakoviću za Knjigu o fotografiji.
Prema mišljenju žirija, među uspelim nefikcijskim ostvarenjima u ovoj godini, Knjiga o fotografiji se izdvaja po svojoj neobičnoj formi i po plodnom esejističkom susretu dve izgrađene stvaralačke poetike. Na početku knjige se nalazi fotografija „dva čoveka naslonjena na zid koji su izgledali kao da se nikada neće odmaći od tog zida“. Ali oni su se odmakli, i to koliko: prostorno gledano, jedan je kasnije dospeo do Kanade, a drugi do Nemačke. Ali još važniji je vremenski raskorak: mi koje se konstituiše na ovoj fotografiji iz 1984. godine, sada je, bezmalo četiri decenije kasnije, tek slika rascepa koji se popunjava razgovorom, prepiskom, natpisivanjem likova sa slike, Žarka Radakovića i Davida Albaharija. Taj razgovor je u stvari Knjiga o fotografiji koju čitamo: svaki od autora napisao je po osam eseja, oni su, uz reprodukcije odgovarajućih fotografija, poređani naizmenično i nalaze se u međusobnom dosluhu, čime se ostvaruje dvojaki učinak: imamo pred sobom vrlo zanimljive zasebne jedinice teksta, ali postoje i dinamične veze među njima, osećaju se tragovi intimnog dijaloga, ona osobena napetost koju obično srećemo u epistolarnim romanima, a ne u ovakvim, nefikcionalnim esejističkim tvorevinama.
Priča o fotografiji se posle uvodnog Albaharijevog poglavlja („Početak“) nastavlja kao igra detekcije opsednuta pitanjem: ko je bio fotograf slike? Da li se još može znati išta pouzdano o bilo čemu na toj fotografiji? Iako se često smatra da su fotografije povlašćeni predmeti sećanja, ovde je reč o cezuri, rezu: od ove slike je počelo zaboravljanje, gubljenje pamćenja, „pokrenuto kratkim pomakom, trzajem“. Koji događaj je povezan sa slikom? Šta se desilo oko fotografisanja? Gde se to desilo? Zašto su prijatelji (nazvani Mi) toliko potčinjeni fotografovoj zamisli da realizuje uslikavanje ove fotografije? Konačno, kuda su usmereni njihovi pogledi? Knjiga o fotografiji se, korak po korak, zapis po zapis, pretvara u knjigu pitanja. Iako likovi na fotografiji deluju opušteno, čak bezbrižno, uvek postoji širi kontekst koji ih vreba. Tih godina su jednog autora mučile brige o budućnosti i sudbini života u Beogradu: da li se to vidi na slici? Nisu li obojica vrlo brzo nakon što su fotografisani, osuđeni „na besputno lutanje svetom u kome su vladali zakoni pragmatizma, svrishodnosti, oportunizma, koristoljublja i mejnstrima“?
Žiri zaključuje da je pred nama jedan mali književni uspeh, jedna drugačija, razigrana esejistička priča o prijateljstvu, druženju u Zemunu, o zajedničkim prijateljima, snovima, idejama, planovima i promašajima. To je takođe knjiga o vremenu u kojoj privatna mitologija autora, divan zbir dve neobične poetike, dva razrađena načina pisanja, prerasta granice teksta i postaje fragmentarna pesnička slika jedne složene i protivrečne epohe produženog kraja utopija koji traje od osamdesetih godina do danas.
Predsednik žirija prof. dr Vladimir Gvozden
