Promocija knjige kratkih priča Ljubice Kubure „Beogradski akvarel“ biće održana u sredu, 02. marta u 19.30 časova u Maloj sali Kolarčeve zadužbine. Na promociji će učestvovati: Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i publicista, Aleksandra Mihajlović, književnica i profesorka srpskog jezika i književnosti, Milan Trpković, direktor „Ključ izdavaštva“ i autorka, a muzičku podršku pružiće Natalija Rajković iz benda Nataleé. Drugo izdanje knjige sadrži trideset kratkih priča, fragmentarnih isečaka ljudskih sudbina, trenutaka istrgnutih iz života pojedinca, „pribeleženih onim našim podmuklim osećanjem: tugom“.
Velika paleta likova, od tinejdžera koji se prvi put upoznaju sa osećanjem ljubavi, ljudi u srednjim godinama na važnim prekretnicama u životu, ljudskih sudbina koje se pred našim očima gase, priče ispričane iz ugla muškarca, ali i dečaka; žene, ali i devojke.
Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i publicista o knjizi Beogradski akvarel
Zbirka „Beogradski akvarel” Ljubice Kubure je kolaž bajkovitih priča. U njima ima nepobeđenog šmeka i širine duha koje baštine čuvari nesrušenih zidina. Tako skupljene te priče čine da ovaj grad bude posebniji, topliji i nežniji nego što danas jeste. Jer ženski akvarel nikad nije od mramora, kamena i željeza. Ljubica piše na onaj isti način kako su svojevremeno opšte divljenje izazivale ulicama, kejovima, scenama i oblacima „lepe žene prolazeći kroz grad”: Beba Lončar, Olivera Katarina, Nikica Marinović, Ljubica Otašević, Milena Dravić, Milja Vujanović, Neda Arnerić, Lola Novaković, Vera Čukić, Vesna Vulović, Biljana Ristić, Ana Leković, Maja de Rado, Margita Stefanović, Tanja Bošković, Sonja Savić… One prolaze, a razgovori prestaju, vreme gubi smisao i sunce nikad ne zalazi. Gospođica Kubura jeste u pravu da „uspomene loše idu uz Džonija Štulića”, ali ako se odreknemo uspomena, akvarelnih i poučnih priča, onda nam ostaje – šta?
Ljubica Kubura rođena je 29. januara 1988. godine u Beogradu, gde trenutno živi i radi. Piše kolumne za nekoliko domaćih portala. Nikada ne popije kafu do kraja. Hoda uvek u jednoj neispravnoj cipeli. Savršeni život za nju podrazumeva hodanje po brdima, ispijanje vina i vođenje razgovora o poenti života. Sa nepunih 12 godina nametnuto joj da čita Dostojevskog. Od njega je tada odustala i opredelila se za Čehova. Sada je naklonjena i jednom i drugom.
Ulaz na promociju knjige je besplatan, uz poštovanje mera epidemiološke zaštite, uz maksimalo 100 sedećih mesta u Maloj Sali Kolarčeve zadužbine.
Zahvaljujemo na medijskoj podršci i pozivamo vas na promociju "Beogradskog akvarela".
Foto: Ema Bednarz
