U četvrtak, 19. novembra 2020. u 18:00 u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda, u okviru ciklusa tribina: ANGAŽOVANA LEKTIRA, održaće se tribina "Kako korona menja umetnost i svet umetnosti?". Učestvuju: Maja Ćirić (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja), Igor Simić (multimedijalni umetnik i filozof) i Petar Protić (novinar i istraživač). Značajne promene i poremećaji su se dogodili zahvaljujući globalnoj pandemiji. Teme kojih ćemo se dotaći odnose se na digitalni obrt, tržišnu eksploataciju, kolapse, hiperprodukciju, proteste umetnika tokom lockdown-a, socijalnu tehnologiju, (ne)mogućnost okupljanja i stvaranja otpora u kontekstu umetnosti. Promene do kojih je došlo ukazuju na suočavanje sa jednim specifičnim istorijskim trenutkom. Da li postoji kapacitet da se taj trenutak prevaziđe kroz novu umetnost, nove institucije, novo mišljenje?

Samo neke od aktivnosti koje su praktično buknule tokom ove godine zahvaljujući pandemiji korona virusa jesu onlajn posete galerijama i muzejima, prisustva predavanjima i debatama putem vebinara, posredovanje umetnosti putem oglasa i društvenih mreža, afirmacija Internet/Digital Art-a i ‘’nematerijalne’’ kulture. Dogodio se digitalni obrt. To ne samo da je uticalo na struktiriranje umetničkih programa (prelaskom na potpuno digitalizovane forme) već je promenilo kulturnu logiku koja se nalazi u pozadini svakog pojedinačnog događaja, posebno u smislu klasičnog okupljanja u javnom prostoru. Takođe, umetnost je uvedena u jednu algoritamsku sferu u kojoj može drastično menjati svoju funkciju kao specifična vrsta mrežne potrošnje (online consumption).

Periodu korone prethodila je uvećana tržišna ekploatacija umetnosti i njena hiperprodukcija. U korak sa ekonomskim razvojem i umetnost se iznova legitimisala: u kapitalističkim društvima muzeji moderne umetnosti nastajali su kao ideološki projekti koji su proces modernizacije sprovodili kapitalističkim sredstvima. Veliki evropski muzeji su, na primer, franšizirani u Kini i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao logična posledica borbe za tržišnom dominacijom kroz kulturu, na šta se nadovezalo otvaranje na stotine velikih muzeja savremene umetnosti u ovim zemljama i na hiljade manjih galerijskih prostora.

Međutim, tržišna vrednost umetničkih dela posle lockdown-a je drastično opala. Ukupna prodaja kineske aukcije umetničkih dela opala je za zapanjujućih 84,9 %, dok su Velika Britanija i SAD u odnosu na prošlu godinu opale za 52 %. Prosečna cena likovnog dela pala je za 41,3 %. A najdramatičniji pad doživeo je elitni deo impresionističkog i modernog tržišta koji je potonuo za 69,6 %. Mnogi su odlučili da svoj najbolji materijal prodaju privatno ili čekaju da ga stave na tržište. Sa druge strane rastu ponude prodaje digitalne umetnosti za bitcoine.

Akcentujući pitanja rasizma, svesti o raznolikosti, previranja u vezi sa pokretom ”Black Lives’‘, ali i rada/prakse u umetnosti, Coco Fusco (multimedijalna umetnica, spisateljica, kustoskinja i aktivistkinja) kaže da je ovo vreme kada treba preispitati mitove o pravdi i pravičnosti: I dok pravda i pravičnost mogu biti ciljevi demokratske političke kulture oni nikada nisu bili principi koji pokreću najmoćnije pokrovitelje i umetnike sveta umetnosti. Bilo bi dobro da razmotrimo ko zapravo na umetnost gleda kao na arenu u kojoj socijalna pravda treba da prevlada. Ne možemo pretpostaviti da je to zajednička vrednost… Umetnici su protestovali na ulicama i slali deklaracije na društvenim mrežama pozivajući na institucionalne promene, a ne nove estetske pokrete. Bore sa za opstanak u miljeu koji je usmeren na visoke vrednosti, ali koji je perverzno nejednak u raspodeli resursa.

Postavlja se i pitanje (javne) umetnosti fitrirane kroz eho-komore/filter mehurove gde algoritam u perusuasive computation poduhvatu ‘’traži’’ ponudu i mišljenje slično našem, svodeći kognitivno delanje na minimum. Eliminušići zajedničku javnu sferu koja ostaje uskraćena za elemente reprezentacije i inkluzije, i postaje sfera istomišljenika. U određenom smislu, muzeji/galerije nisu više ni nominalno otvoreni prema najširoj publici.

Sve izraženija situacija gde socijalna tehnologija kreira mišljenje podriva savremene prakse u umetnosti koje podrazumevaju mišljenje u odnosu na (tehno-kapitalistički) kontekst. Algoritam koji nas ‘’vodi’’ nema mogućnost da presudi šta želimo, već pretpostavlja na osnovu prethodne statistike naših inputa. U toj operaciji ‘’nuđenja’’ stava i odluke, algoritam ostvaruje jednu vrstu medijske funckije koja utiče na našu percepciju umetnosti. Kreira se ponuda koja nije upravljana sa pretpostavkom naše lične građanske odgovornosti, ljudskih prava, misaonog procesa, životnog iskustva ili strategije otpora.

Kakvi ishodi proističu iz pobrojanih previranja? Moramo li da odučimo stara znanja i odnose sada kada se sve menja?

Dom omladine Beograda sprovodi sve mere propisane od strane nadležnih organa, u cilju suzbijanja cirkulacije koronavirusa. Nošenje zaštitne maske je obavezno na programima DOB, u prostoru postoje dezo-barijere i sredstva za dezinfekciju ruku, vodi se računa o fizičkoj distanci i maksimalnom broju posetilaca u skladu sa propisima. Molimo publiku da bude odgovorna prema sebi i drugima, te da se pridržava propisanih mera.

Organizacija: Koncept 9, Knjižara Beopolis i Dom omladine Beograda