Veseli četvtak je nedavno započeo novu fazu promovisanja svog najpopularnijeg junaka - na tržištu se pojavilo luksuzno kolekcionarsko izdanje Biblioteke Dylan Dog u kojoj su na jednom mestu sakupljene hronološki prve epizode ovog dugovečnog serijala - sve tri iz pera prvog i najboljeg D.D. scenariste - Ticijana Sklavija.
Zora živih mrtvaca (kod nas premijerno objavljena 1987. pod nazivom Doktor Ksabaras) nikada nije izgledala bolje. Stanovo poigravanje sivim tonovima i senčenjem na kvalitetnoj štampi došlo je do punog izražaja. Priča o malom škotskom selu prepunom zombija mnogo duguje Romerovim filmovima o živim mrtvacima (u stripu Dylan sa asistentom Gručom i klijentkinjom čak posećuje projekciju kultne Zore mrtvih), a uvodi i neke od najznačajnijih likova i motiva iz D.D. mitologije.
Džeka Trboseka je nacrtao vrsni argentinski umetnik Gustavo Trigo koji je pre prerane smrti sarađivao na samo nekoliko epizoda Dilana Doga (pored Trboseka tu su još Demonska lepota i Među nama). Za razliku od prvog broja koji je bi usresređen na horor akciju, Sklavi ovoga puta piše krimi misteriju sa nadnaravnim preokretom - mešavinu Agate Kristi i giallo postulata.
Noći punog meseca donose priču o ženskoj školi u Nemačkoj koja se našla na meti vukolikih stvorenja željnih da omrse brk telima mladih devojka. Uz dosta pozajmica iz Arđentovog remek-dela Suspiria (što vizuelnih, što scenarističkih) ova Dilanova avantura je ujedno i prva koju su nacrtali Montanari & Grassani - tandem koji će svojim čestim pojavljivanjem vizuelno obeležiti serijal.
Tehnički, prva knjiga Biblioteke Dylan Dog predstavlja čisto uživanje. Tvrde korice (ukrašene naslovnicom koju je naslikao Korado Roi), kvalitetan papir i odlična štampa (za razliku od mesečnih izdanja Veslog četvrtka koja u poslednje vreme kubure za otiskom) zadovoljiće i najprobirljivije.
Ali stripovi nisu sve što je ponuđeno.
Posle pobrojanog trilinga, čitaoce čekaju dva teksta koja će pokušati da objasne (ili da bar načnu objašnjenje) ovaj dugovečni strip fenomen. Prvi tekst je priredio Marko Šelić (ujedno i urednik ovog izdanja) i u njemu se mogu pronađi izvodi iz intervjua i navažniji delovi Sclavijeve biografije. Drugi tekst, koga potpisuje Draško Roganović, osvrt je na život i delo Gruča Marksa - američkog komičara koji je poslužio kao uzor za nastanak lika Dilanovog pomoćnika.
Od prvog susreta domaće publike sa Dilanom prošle su 22 godine. U međuvremenu, serijal je doživeo brojne uspone i padove, ali njegov kultni status nije nikada dovođen u pitanje. Dilanov tata Ticijano Sklavi se uglavnom povukao i prepustio kormilo drugim scenaristima (Paoli Barbato, pre svega).
Zamor materijala (u Italiji je objavljeno gotovo 300 regularnih epizoda, a silne specijale i reprinte je teško pobrojati) doveo je do pada kvaliteta (mada se i među novijim epizodama može pronaći poneki dragulj), ali zato su prvi brojevi sada ponovo tu da im se vraćamo i u njima iznova uživamo.
