Izdavačka kuća Booka objavila je u aprilu čak tri nova izdanja i sva tri pretenduju da postanu veliki prolećni hitovi. U pitanju su knjige: „Priča o novom prezimenu“ Elene Ferante, „Levijeva tkaonica svile“ Miljenka Jergovića i „Toni Pagoda i njegovi prijatelji“ legendarnog režisera i oskarovca Paola Sorentina. Knjige italijanskih autora Feranteove i Sorentina predstavljaju nastavke bestselera „Moja genijalna prijateljica“ i „Svi su u pravu“ dok Jergovićeva zbirka označava početak saradnje izdavačke kuće Booka sa vodećim postjugoslovenskim piscem.
O KNJIZI “PRIČA O NOVOM PREZIMENU”
Pred vama je druga knjiga toliko hvaljene i čitane „Napuljske priče“ Elene Ferante. Elena i Lila sada su u svojim ranim dvadesetim. Lila ostaje zatočena životom udate žene, a Elena nastavlja svoj put školovanja i samootkrivanja. Dve mlade žene i dalje neguju složenu uzajamnu vezu koja ih povremeno čini vrlo bliskim, a povremeno ih sasvim udaljava jednu od druge. Svaka se koleba između bolnog neobaziranja i najdublje ljubavi prema onoj drugoj. S tim komplikovanim i neverovatno podrobno opisanim prijateljstvom u središtu svog emotivnog života, dve devojke stasavaju u žene neminovno plaćajući okrutnu cenu tog sazrevanja.
„Romanе Elene Ferante odlikuju snaga i dubina bolno ličnih ispovesti, koje se nižu i otkrivaju pred očima čitaoca koji i ne sluti koliko će ga neke od njih uzdrmati.“ - Džejms Vud, The New Yorker
„Jedan od najminucioznijih portreta ženskog prijateljstva u skorijoj istoriji.“ - Megan O’Grejdi, Vogue
„Njeni romani su čudesni! Doslovno oduzimaju dah. Da mi je nešto svetska vlast, naterala bih sve da pročitaju ove knjige. Toliko su iskrene, i pravične, i otvorenog srca za toliko mnogo stvari... Čitanje Feranteove podsetilo me je na ono dečje uzbuđenje kad ne možeš da ispustiš knjigu iz ruku, da odvojiš oči od nje, kad pomisliš: ne mogu da verujem da knjiga može ovakva da bude!“ - Elizabet Straut, autorka knjige Zovem se Lusi Barton
Ne može se tačno reći ko je Elena Ferante, osoba koju književni kritičari s različitih strana sveta smatraju najznačajnijim savremenim italijanskim piscem. Elena Ferante je, i to je jedino pouzdano, autor knjiga koje potpisuje. Da li je reč o spisateljici, piscu ili grupi autora, teško je reći, budući da je identitet skriven. Zato izdavač nudi malo toga o autorki: da je rođena 1943. godine u Napulju i da je majka. Sve ostalo su samo pretpostavke izvučene iz njenog dela. U retkim intervjuima putem elektronske pošte, Elena Ferante govori o samoočuvanju i odsustvu želje da se prepusti novinarskim igrama jer one navode pisce da se ponašaju onako kako čitaoci od njih očekuju.
Prvi tom iz ciklusa „Moja genijalna prijateljica“ objavljen je 2011; godinu dana kasnije drugi, „Priča o novom prezimenu“; 2013. treći deo: „Priča o onome koji beži i koji ostaje“ i naposletku, 2014, „Priča o izgubljenoj devojčici“.
Magazin Time uvrstio je 2016. godine Elenu Ferante među 100 najuticajnijih osoba na svetu.
O KNJIZI “LEVIJEVA TKAONICA SVILE”
Sedeći tako u čekaonici aerodromske zgrade ili u kupeu voza, vozeći se autoputem ili sporednim putevima koji završavaju na planinskim vrhovima, pomno slušajući i još pomnije promatrajući, Miljenko Jergović pamti i na papir prenosi, u najrazličitijim formama, svoje misli i zapažanja. Svejedno je li reč o pesmi, kratkoj priči, dnevničkom zapisu ili tek crtici, nevažno je li melanholičan ili opor, je li naizgled grub poput tvida ili nežan poput najfinije svile, Jergović uvek rukom majstora tka tekst u najneverovatnijim uzorcima.
Levijeva tkaonica svile je čudesna knjiga u kojoj se otvaraju i stvarni i magični prostori, na čijim se stranicama susreću ljudi, mesta i sudbine, knjiga koja neverovatnom lakoćom pokazuje otkuda sve dolaze priče i pesme, knjiga koja čitaocu govori da stalno drži oči otvorene, a uši načuljene kako bi osetio svu lepotu i tajanstvenost sveta u kojem se nalazi.
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966.) knji¬ževnik je i novinar koji živi na selu ne¬daleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još ne¬koliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah Madona, Inšallah) te desetak romana, među kojima su Dvori od oraha i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu Angelus za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.
O KNJIZI „TONI PAGODA I NJEGOVI PRIJATELJI“
Pojedini izvori radosti su nestalni, ponavlja često Paolo Sorentino. Mladost iščezava, seks je precenjen, a prijateljstvo i smeh su, s druge strane, potcenjeni. Zato se on njima vraća ovom zbirkom pripovedaka. Vraća se s neodoljivim vodičem i tumačem. To je nezaboravni Toni Pagoda, propali pevač italijanske kancone, junak romana „Svi su u pravu“, koji kroz trinaest priča krči put posut nostalgijom. Čini to pronicljivo, urnebesno duhovito, oporo a setno, s namerom da stigne do izvorišta smeha i prijateljstva.
Toni je ostario, ali nije ostao bez stila. Naprotiv. Majstorski izaziva suze, čas od smeha čas od tuge, pripovedajući o sujeti, gluposti, televizijskoj, muzičkoj, a posebno političkoj estradi, o slabostima, ljubavi, drugovima i naposletku – o mami. Ovaj stariji Pagoda, nekadašnji takmičar Festivala u Sanremu, i dalje je rečit na neobičan način, vispren, ali nesporno mekši. Kao da je sklopio primirje sa svetom i Svevišnjim, obećavši da više neće da besni ni da pravi velike gluposti. Uz samo jednu molbu: da nikada ne odraste.
„Mnogo ćete se smejati. Uživaćete u neprekidnom nizu darova mudrosti. Ali postoji nešto što vijuga u pozadini kroz celu knjigu, rasprostirući se posebno poslednjim poglavljima – izvesna seta. I možda je to taj sastojak koji čini toliko izvornom ovu knjigu, knjigu koja bi na prvi pogled mogla zaličiti na čudnu raspravu, besramno sjajnu i nitkovski izveštačenu.“ - Corriere della sera
„Na kraju, ova zbirka priča te zaprepasti. Shvataš da pripovedač nije ni režiser, ni pisac, već Paolo Sorentino.“ - La Repubblica
„Pomislio bi čovek da će pripovedanje skliznuti u moralističku pouku. Međutim, pričajući o svojim susretima, Toni Pagoda se nikada ne distancira od njih, a ukoliko sudi, čini to ironično, s neočekivanom i gotovo spasonosnom empatijom.“ - Panorama
Paolo Sorentino (Paolo Sorrentino, Napulj, 1970) italijanski je filmski reditelj, scenarista i književnik. Napustivši studije ekonomije, posvetio se filmu, i karijeru reditelja započeo kratkometražnim filmom „Raj“ (1994). Slede „Čovek više“ (2001), „Posledice ljubavi“ (2004), „Porodični prijatelj“ (2006), „Divo“ (2006; nagrada žirija Kanskog filmskog festivala), „Ovo mora da je to mesto“ (2011), „Velika lepota“ (2013) i „Mladost“ (2015).
Izdavačka kuća Feltrinelli objavila je 2010. godine Sorentinov roman ,,Svi su u pravu“, koji je ubrzo postao književni fenomen u Italiji, ušavši u uži izbor za nagradu ,,Strega“ i ,,Streza“ i osvojivši književnu nagradu „Vitorini“. Dve godine kasnije objavio je zbirku priča „Toni Pagoda i njegovi prijatelji“, a potom „Velika lepota, dnevnik filma“ (2013). Naredne godine ovaj film je osvojio „Oskara“ za najbolji strani film, nagradu „Zlatni globus“, „Bafta“ i druga priznanja. Sorentinov film „Mladost“ prikazan je u Kanu 2015. godine, a nedavno je publici predstavio i svoj novi projekat, TV seriju „Mladi Papa“.
