GISTAV FLOBER (1821-1880)
„Živim životom koji bi ubio tri nosoroga. . . “
Sada, 150 godina od pojave velikih Floberovih romana, jasno je da on stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima, Šekspirom i Servantesom. Malo je ljudi koji su sav svoj život posvetili umetnosti, traganju za lepotom i istinom izraženim u savršenoj formi. Jer Flober je najveći stilista u svetskoj književnosti, poznat po svoja tri romana (Madam Bovari, Sentimentalno vaspitanje i Salambo), ali i po obimnoj prepisci, koja predstavlja svojevrstan „roman o Floberu“. Većina pisama u ovoj knjizi upućena je Lujzi Kole, sa kojom je Flober održavao intenzivnu vezu punih osam godina.
„Ja sam medved i želim da ostanem medved, u svom brlogu, u svojoj jazbini, u svojoj staroj medveđoj koži. . .“
„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona. Moja sadašnja jedinka rezultat je mojih iščezlih ličnosti. Bio sam brodar na Nilu, podvodač u Rimu za vreme punskih ratova, zatim grčki retor u Suburu, gde su me jele stenice. Umro sam za vreme krstaškog pohoda na morskoj obali Sirije, jer sam se prejeo grožđa. Bio sam gusar i kaluđer, komedijaš i kočijaš. Možda i car Istočne imperije. . . “
„Živim životom koji bi ubio tri nosoroga. . . “
Sada, 150 godina od pojave velikih Floberovih romana, jasno je da on stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima, Šekspirom i Servantesom. Malo je ljudi koji su sav svoj život posvetili umetnosti, traganju za lepotom i istinom izraženim u savršenoj formi. Jer Flober je najveći stilista u svetskoj književnosti, poznat po svoja tri romana (Madam Bovari, Sentimentalno vaspitanje i Salambo), ali i po obimnoj prepisci, koja predstavlja svojevrstan „roman o Floberu“. Većina pisama u ovoj knjizi upućena je Lujzi Kole, sa kojom je Flober održavao intenzivnu vezu punih osam godina.
„Ja sam medved i želim da ostanem medved, u svom brlogu, u svojoj jazbini, u svojoj staroj medveđoj koži. . .“
„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona. Moja sadašnja jedinka rezultat je mojih iščezlih ličnosti. Bio sam brodar na Nilu, podvodač u Rimu za vreme punskih ratova, zatim grčki retor u Suburu, gde su me jele stenice. Umro sam za vreme krstaškog pohoda na morskoj obali Sirije, jer sam se prejeo grožđa. Bio sam gusar i kaluđer, komedijaš i kočijaš. Možda i car Istočne imperije. . . “
Hamsunov PAN
KNUT HAMSUN 1859-1952
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.
Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.
„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“
U ediciji A objavljeni su, osim „Pana“, Hamsunovi romani „Glad“, „Pod jesenjom zvezdom“ i „Krug se zatvara“.
KNUT HAMSUN 1859-1952
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.
Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.
„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“
U ediciji A objavljeni su, osim „Pana“, Hamsunovi romani „Glad“, „Pod jesenjom zvezdom“ i „Krug se zatvara“.