Predstavljanje novog road movie romana ’’Vitiligo’’(Arhipelag,2014) pisca i slikara Milete Prodanovića, profesora na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, o kojem će, osim autora, govoriti Teofil Pančić, kolumnista, esejista, pisac, Gojko Božović , glavni urednik ’’Arhipelaga’’, i Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Parobrod, održaće se u petak, 5. decembra od 19h u Kući Đure Jakšića.
Mlada Beograđanka i Amerikanac otisnuli su se tragom misterioznog rukopisa zagubljenog u Boki Kotorskoj. Kreću se stazom kojom je u sedamnaestom veku prošao barski nadbiskup Marin Bici tokom apostolske vizitacije svoje dijeceze. Na kraju puta, prema opisu neznanog nadbiskupovog sekretara, nalazi se Zmajeva jaruga. Prema dnevnom hroničaru to je ulaz u podzemlje. Slučajno, zalaze u kafanu ’’Jatak’’ čiji enterijer, pored brojnih etnografskih predmeta, ukrašavaju omotnice ’’longplejki’’: Jima Morisona, Janis Joplin, Boba Dylana, Pink Floyda i Vorholovog dizajna za Rolling Stonese.
Vlasnik ovog lokala koristi tri imena : Aleksa, Ahmed i Antun, ali je on zapravo Hefest, hromi kovač, čuvar donjeg sveta. Uverenje iz završnice ’’Psa prebijene kičme’’, Prodanovićevog romana iz daleke 1993. godine, da su u regiji Balkana mrtvi življi od onih koji misle da su živi, da se mrtvi svete živima, u romanu ’’Vitiligo’’ doživljava svojevrsnu nadgradnju. ’’Vitiligo’’ sadrži senke rukopisa ’’Pleši čudovište, na moju nežnu muziku’’(1996) , putopisa ’’Oko na putu’’(2000) i ’’Tranzicione galanterije’’( 2011) i predstavlja sintezu dosadašnjih Prodanovićevih knjiga. Stihom Konstantina Kavafija: ’’Uvek ćeš u ovaj grad stizati’’ otpočinje pripovest o ’’belim mrljama balkanske istorije’’ i (ne)mogućnosti iskoraka.
