Izdavačko preduzeće „Prosveta“ objavilo je dvobroj časopisa „Književnost“ u potpunosti posvećen Svetlani Velmar-Janković, dugogodišnjem članu redakcije i redovnom saradniku ovog jednog od najstarijih književnih glasila u Srbiji. Odabrani su tekstovi iz ranijih brojeva časopisa, koji su karakteristični za Svetlanin književni izraz i odaju blagu ali snažnu svetlost njenog duha.
Pripremajući ovaj dvobroj, u redakciji „Prosvete“ su bili mišljenja da će, odajući počast jednom od svojih najuglednijih članova, najbolje biti da drugi ne govore o njoj, već da se čuje ona sama. Izbor od četrdeset dva teksta sačinjen je iz brojeva „Književnosti“ između 1954. i 2009. godine, a odlikuju ga bogatstvo tema i promišljanja. U toku priprema, rečeno je jedanput u redakciji, neki od tekstova iznenadili bi i obradovali i samu Svetlanu, kada bi mogla da ih, ovako sakupljene, ponovo vidi i pročita. Tekstovi svojom raznolikošću, ali i jedinstvenim nitom Svetlaninog duha, koji ih povezuje, predstavljaju neprocenjivoduhovno bogatstvo.
U dvobroju su predstavljeni: italijanski pesnik ranog romantizma Ugo Floskolo, prva knjiga poezije Miodraga Pavlovića, Mladen Leskovac i njegova „Antologija starije srpske poezije“ iz 1953. godine, romani Teofila Gotjea, „Dnevnik o Ulisu“ Jovana Hristića, Žorž Sand, poezija Miloša Crnjanskog, poezija Vita Markovića,esejistika Jana Kota, „Palimpsesti“ Milorada Pavića. Svetlana svojim tekstovima nadahnuto „skenira“ i Vaska Popu, Dušana Matića, Jovana Dučića, Momčila Nastasijevića, Stanislava Vinavera, Aleka Vukadinovića, Antonija Marinkovića. Čitaoci će sigurno više puta pročitavati Svetlanine tekstove o Virdžiniji Vulf, Ivi Andriću,, Milanu Dedincu, o junacima Meše Selimovića i druge.
Ovo je drugi put da je časopis „Književnost“ na neki način posvećen Svetlani Velmar-Janković. Prvi put to je bilo u broju 2 za 2009. godinu, kada je, pod uredništvom Bogdana A. Popovića, o njoj objavljen blok tekstova, povodom pedesetogodišnjice početka Svetlaninog rada u Izdavačkoj kući „Prosveta“, gde je, zajedno sa Zoranom Mišićem i Ivanom V. Lalićem, uređivala časopis „Književnost“. Mnogi se slažu da je to možda bio najsjajniji period njenog delovanja. U tom broju tekstove o Svetlani ispisali su ugledni autori: Aleksandar Gatalica, Žarko Trebješanin, Miodrag Maticki, Ivan Radosavljević, Svetozar Koljević, Bojan Jovanović, Mihajlo Pantić i Predrag Marković.
Časopis „Književnost“ ostao je veza Svetlane Velmar-Janković sa „Prosvetom“ i posle njenog odlaska iz te kuće. Ostala mu je do kraja verna, a, evo, i časopis je ostao veran njoj.
