Robert Babicz, respektabilni nemački producent i mag masteringa, predstavio je beogradskoj publici svoj live-act na žurci u KC Grad. U petnaestogodišnjoj karijeri prošao je razne žanrove, od acida do trancea i ambienta, ali ostaje prepoznatljiv po toplim melodijama i atmosferičnim bas linijama, uz poigravanje sa technom. Posle brojnih uspešnih traka i albuma, poslednji album Immortal Changes predstavlja odu putovanjima i njegovu filozofiju u kojoj su promene jedina konstanta. U intervjuu za Urban BUG, Robert je, između ostalog, pričao da sanja nazive pesama, da je muzika njegov dnevnik, da nije više besan kao Rob Acid i da poštuje samo jedno pravilo u stvaranju.

Novi album „Besmrtne promene" inpirisan je tvojim doživljajem putovanja po svetu. Kakvu simboliku nosi ovaj naziv?

Album nosi mnoga značenja. Mislim da je jedini način da ostaneš veran sebi -  da se konstantno menjaš i učiš.

Zvuči kao filozofija!

Jeste. Ne želim da radim uvek iste stvari. S druge strane, želim da radim istu stvar-muziku, ali na različite načine.

Od mnogih mesta na svetu koje su posetio, na kom si poželeo da ostaneš?

Uživam na turnejama po Australiji, ponovo sam bio u januaru. Divno je, tamo bih mogao da živim.  Zvučaće čudno, ali volim i Tbilisi u Gruziji! Ljudi su jako topli i duboko razumeju moju muziku. Tamo se svaki put osećam kao kod kuće.

Među interesantnim nazivima pesama postoji i pesma „Merak". Da li si znao da je to reč turskog porekla koja se koristi u srpskom jeziku i označava uživanje?

To je ime iz fantazije! Nisam znao da već postoji. Uglavnom sanjam imena pesama.

Poslednju traku nazvao si „Thank you for travelling". Kome se zahvaljuješ?

Svima! (Smeh)

Čini se da si senzitivna osoba koja oseća svet oko sebe. Da li imaš poseban pristup produkciji, neko specijalno raspoloženje koje ti je potrebno za stvaranje?

Moja produkcija je moj dnevnik. Jednostavno, pravim muziku koju želim da čujem.

Imao si nekoliko faza u karijeri, istraživao acid, trance, ambient... Da li, u muzičkom smislu, možeš da uporediš Roberta Babicza pre 10-15 godina i sada?

Najvažniji projekat pre 10-15 godina bio je Rob Acid. Ponekad ga poredim sa mladim, besnim čovekom. U to vreme moja muzika je bila kao vatra koja gori. I dalje je vatra, ali potpuno drugačijeg senzibiliteta. Nisam više besan.

Poznavaoci kažu da sklapaš melodije i harmonije po najvišim standardima. Jesi li to naučio u muzičkoj školi?

Ne, sve sam naučio sam i mislim da je to razlog dubokog razumevanja muzike. Obrazovanje te vodi u jednom smeru u kome se zaglaviš. Meni niko nije govorio šta da radim, mogao sam da idem gde sam želeo.

Da li nekad nastupaš sa gudačkim kvartetom koji je svirao na poslednjem albumu?

To je stvar troškova. Ako klub želi da plati, ja povedem muzičare.  Nadam se da ćemo imati lepe nastupe na letnjim festivalima.

Poznat si po svom umeću masteringa i dosta si angažovan. Da li se desilo da dobiješ traku sa kojom ništa ne možeš da uradiš?

Prilično sam iskren prema ljudima. Ako je traka sranje, ja im to i kažem... I pošaljem pesmu nazad.

U svom ogromnom studiju imaš i digitalnu i analognu opremu, a neki komadi su dizajnirani specijalno za tebe. Da li si, kao mali, bio zaljubljenik u tehnologiju, pa si sada ponosan na svoje čedo, ili  ga doživljavaš samo kao alat neophodan za profesionalno bavljenje poslom?

Kao klinac, vreme sam uglavnom provodio u prirodi. Roditelji su mi govorili da pričam sa drvećem. Bio sam više zaniteresovan za životinje nego za  ljude. Možda sam bio malo čudan.

Osim sopstvene produkcije, da li u budućnosti planiraš i saradnje sa drugim producentima?

Upravo započinjem label, nazvao sam ga Babiczstyle, a izdavaću svoje trake i saradnje. Tokom poslednje posete Sao Paolu, počeo sam da radim sa Gui Borattom, a spremamo i zajednički projekat. Pre nekoliko nedelja u Australiji sam upoznao Charlieja Maya, producenta DJ Sashe...

Koje osobine moraju da poseduju tvoji studijski partneri?

Moraju da budu dobri na svoj način, ne treba mi moja kopija! Kad radimo, 1 i 1 ne treba da budu 2 nego 10!

Neke tvoje kolege rade produkciju za druge izvođače koji nisu iz sveta elektronske muzike. Šta ti misliš o tome?

Od početka pravim muziku samo za sebe. Nikad nisam radio za druge, nije mi interesantno.

Tvoje trake su atmosferične i mogle bi se upotrebiti u različite svrhe. Da li si imao ponude da radiš za filmove, reklame...

Postoji nekoliko underground filmova sa mojom muzikom...  Prihvatio bih takve ponude, shvatio bih to kao eksperiment.

Koji su ti planovi pored turneja i masteringa? Da li smo nešto propustili u priči?

Glavni fokus ove godine biće na lansiranju labela.  Sarađujem i sa jednom engleskom agencijom koja radi na tome da me ubaci na njihovo tržište, a onda na Ibizu... Isprobavam nove stvari, ali pravim muziku sve vreme. To je moja konstanta.

Koje su najvažnije lekcije koje si naučio u karijeri, a bile bi dobar savet mladim producentima?

Jedno jako veliko možda i jedino pravilo koje mi mnogo pomaže u svakoj dimenziji muzike je: „Manje je više". Trebalo mi je deset godina da to shvatim. Početnici često prave grešku pokušavajući da objedine mnogo ideja u jednoj traci. To nema smisla. Tada sve gubiš.

Aktuelni muzički pravci  kao da idu u krug, od tech housea, techna do minimala... Ti si dugo na sceni, kako vidiš stremljenja u narednom periodu?

Mislim da se neke stvari vraćaju, sve više DJeva radi techno. Ljudi ponovo osećaju rave signale, više ne žele dosadni click minimal koji uspavljuje. Žele priče, zabavu, da se nešto desi u muzici.

Šta slušaš privatno?

Vrlo sam otvoren. Slušam Betovena, Milesa Davisa, volim eksperimentalnu elektronsku muziku. Nemam granice u glavi. Ako muzika zarobi moju dušu, onda znači da je dobra i radi me.

Šta imaš da kažeš za kraj?