Za Zorana Petkovskog a.k.a. DJ Petka, priča je počela '94. godine, kada je osnovao „Klub ljubitelja muzike", nakon čega postaje član Happy People ekipe. Posle faza techno trancea i tech-housea, 2000. se okreće malo drugačijem zvuku, pa započinje emisiju Playground na radiju 94.9 (Studio B), koja još uvek traje. Poslednjih godina ima stalne rezidenture u beogradskim klubovima, predstoje mu gostovanja u inostranstvu, a nedavno je objavio i prvi EP. Specijalno za Urban BUG ispričao je anegdote s početka karijere, kako se emisija proširila po svetu i kako vidi elektronsku muziku i clubbing u budućnosti.

„'Klub ljubitelja muzike' je bio lokal u 44 bloku, za koji smo, ne znam ni ja kako, sredili dozvolu", priseća se Petko. „ Kod nas su dolazili svi DJ-evi, uključujući i pokojnog Stroba koji me je učio da miksujem. Posle brojnih žurki i policijskih racija, morali smo da zatvorimo lokal, i tada smo Lale i ja počeli da guramo neku energiju u njegovom shopu. U to vreme bilo nas je jako malo, desetak DJeva, a klabera možda 100 do 200. Osim Industrije, nije bilo klubova, kafića niti DJ barova, pa smo žurke pravili po gajbama, tri dana na selu.. U međuvremenu sve se promenilo, nema bliskosti i drugarstva kao što je bilo na početku...  Mada muzika je ipak bolja."

Za  Happy People vezuju se brojne anegdote  i lude žurke. Jednom prilikom radili su u Kragujevcu, na teniskom terenu pretvorenom u klub, na čijoj sredini je bio zmaj od 20 m koji je iz nosa ispuštao dim. „Svirali smo na bini i đuskali Happy People dance, pratili su nas reflektori, a ljudi su bili izbezumljeni, kao da je došao cirkus iz Beograda!  Posle smo ostali još dva dana kod nekog gastarbajtera, zaposeli mu celu gajbu, nismo hteli da izađemo!" seća se Petko i nastavlja: „Žurke u Skoplju nikad neću zaboraviti, fenomenalne ljude, energiju... Odlazili smo petkom a vraćali se ponedeljkom. Toliko smo bili umorni da su Laletu jednom pisali kaznu za sporu vožnju na autoputu!"

Muzika koju je tada puštao zvali su „techno trance", različit od današnjeg trancea. Zatim je u Beogradu zavladao techno koji mu nije prijao, a onda se pojavio tech house. „Happy People bili su među retkim ekipama koje su pravile tech house žurke, dovodili strance... Super smo se provodili, ali nije bilo previše posećeno, ljudi nisu imali strpljenja za laganiji zvuk. Gubio sam volju i ponekad sam mislio da ću prestati da miksujem elektronsku muziku."

U to vreme pokrenuo je emisiju na radiju Studio B, jer je imao potrebu da se iskaže i kroz neku drugu muziku. „Odrastao sam uz radio i starijeg brata, slušao blues, jazz, r'n'r... Ostvario sam san, pošto sam kao mali slušao Slobu Konjevića... Odneo sam mu disk i tako je krenuo Playground."

Emisija traje dva sata i predstavlja različite muzičke žanrove. Petko se priseća kako je sve počelo i objašnjava koncept: „U početku sam puštao freestyle jazz, broken beat, soul, funk, a  kako su se tech-house i deep house vraćali u život, i ja sam se vratio u te vode. Nisam mogao da se opredelim, pa sam emisiju podelio na prvi sat - soul, funk, jazz, disco, a drugi sat -  klupski zvuk. U prvom satu puštam cele pesme, kažem ko je izvođač, label. Drugi deo je radijski mix, moj ili od gosta, bez priče."

Svaka emisija se snima i emituje na dosta web radio stanica od Italije do Japana. Petko otkriva kako je do toga došlo „Hvala Bogu na Internetu, informacije se brzo šire. Kada stalno kačiš emisije, to ima odjeka, a onda te neko kontaktira i pita te da li hoćeš da podeliš sa ostatkom sveta tu muziku...Tako tvoja priča raste i mnogo više ljudi te zna. Naprimer, kada sam napravio dvomesečnu pauzu, neka ekipa iz Portugala mi je pisala da već dva meseca ne mogu da se okupljaju i zabavljaju jer nemaju Playground!"

Na pitanje zašto je nazvao emisiju Playground, Petko objašnjava „Kad puštam muziku, osećam se bezbrižno kao na dečjem igralištu, gde sam gurkao automobile u pesku. Ljudi koji slušaju Playground trebalo bi da se osećaju kao kad su bili deca, da se opuste i ne razmišljaju."

Emitovanje na stranim web stanicama donelo mu je  gostovanje u Mađarskoj, a bukinzi u inostranstvu tek predstoje: „Momci iz Mađarske su me čuli na web radiju i pozvali me da radim u Pečuju. A od početka ove godine je krenulo ludilo, idem u Italiju, Češku, Nemačku... Sve se dešava odjednom!  Postaću ćale, prvi strani bukinzi, prva ploča, prvi ozbiljan intervju!", priča Petko . „U Peskari ću raditi u klubu Echoteca,  a u Pragu na house brodu na Vltavi. Oni su me kontaktirali tako što me je lik čuo u Mintu..." , nastavlja on.

Osim Minta, poslednjih nekoliko godina ima rezidenture po beogradskim klubovima. Četvrtkom je u Tapas Baru, petkom je, tri godine radio u ŠKD-u, „dok se nije promenila ekipa, vlasnici i politika". Pregovara sa Drinkom,  kafićem koji se nalazi pored Ana 4 pištolja, tu bi vrteo soul, funk. „Svake druge subote sam u Bordel baru, dve sam prepustio Andriji i Oliveru koji nastupaju pod imenom Akioki. Sjajni su momci, imaju super izbor. Ja sam druge dve u Mintu, rezidentura se zove Mini Bar i predstavlja emotivniju muziku,  soulful house, deep house. Uskoro dovodimo i Georga Levina, jednog od boljih berlinskih producenata, koji sarađuje sa Dixonom i izdaje za Sonar Kollektiv..." priča Petko, uz komentar da trenutno živi od muzike i da je navikao na taj tempo.

Na pitanje koliko su nu jazz, funky, soul slušani u inostranstvu, objašnjava da je scena u Berlinu prilično jaka, ali da se ljudi iz tih žanrova okreću elektronskoj muzici.Rainer Truby koji je bio poznat po brazil, jazz dance trakama, sada vrti deep house, a Kruder i Dorfmeister koji su bilo začetnici trip hopa, danas su techno. Sloboda miksovanja je mala, ako ubrzaš neku stvar, totalno ćeš je izobličiti."

Prvi EP samo što nije izašao,  potpisan za domaću izdavačku kuću Rezonant, što mu je posebno drago. „Svaka čast Igoru, Dušanu i Nemanji što su pokrenuli lejbl. Mislim da bi odavde trebalo da gruvamo u svet, pa će malo više da obrate pažnju na nas," priča Petko i nastavlja: „EP „By any means"  izaćiće samo u digitalnom formatu, a naziv znači „na različite načine, u svakom smislu". Na njemu se nalaze se tri različite trake, kroz koje sam hteo da provučem duh starih vremena. Imaju tech kick, ali provlače se i melodije, što karakteriše i moje setove. I kad sam hteo da napravim gruvanje, ono dobije melodiju i ode u deep. A posle prvenca, u martu izlazi moj sledeći EP za nemački Sensual Touch Records.""

Na pitanje kako to da, pored duge karijere, tek sad izdaje EP, Petko objašnjava:  „Ne volim da se namećem, nego plivam kako me nose struje, obično kroz pozitivne, pa kad se desi - desi se. Veoma sam ponosan i ne žalim što ranije nisam izdao. Za kvalitetnu muziku treba godina i iskustva."

U narednom periodu namerava da produkcijski napreduje, da kupi malo bolju opremu i nastavi da radi dok ga noge drže. „Kad može Eddie Richards sa 60 godina, mogu i ja!  Studio, rezidenture, jednom mesečno da idem negde preko i to je to. Volim sredinu. Ne bih voleo da potpišem za Mančester. Scene, karijere... nisam ja za to."

U toku je i priprema remixa za stvar „Ti" Aleksandre Kovač. „Imam skoro sve elemente, ali mi fale violine  koje još nisam dobio.." kaže on.  

U  budućnosti, voleo  bi da dođe do stadijuma da radi elektronski deo, a da ima bend koji svira, kao The Cinematic Orchestra. "Jay Swinscoe je prvo bio techno DJ, a onda okupio muzičare i sad rade muziku za Operu, Discovery channel... Daću sve od sebe da uradim nešto slično.

Njegov pogled na budućnost elektronske muzike i klabinga sasvim je logičan: muzika  je dostupna zahvaljujući internetu, pa svako može da skine deset stvari, uzme lap-top i  postane DJ. „Jedini način da se razlikujete biće u miksovanju sopstvene muzike, autentičnih traka kojih nema na netu."

<<  Mart 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    

Putopisi, Intervjui..